Decontrolled: Eksluzivno za Trablmejker živo iz studija..

U suštini, snimanje albuma je napor na svoj način, iako ljudi misle da je sveopšta zabava. Postoji kreativni momenat tokom samog snimanja, a mi imamo sreću da imamo sjajnog producenta koji razume ovu svirku, naravno, postoji i relaxiranje u vidu alkoholnih pića…

 

– U ove sitne sate na vezi imamo dirkento iz Sente našeg druga Lexa vokala i tenora benda Deconcrolled -a. Pozdrav druže kako je tamo?
Vrlo prijatno. Posle radnog dana opuštamo se uz pića na bazi alkohola.

– Na vašem spejsu stoji da je dan šesti od početka snimanja albuma, ali pošto predpostavljam da šira masa ljudi ne zna za vas, da li bi bio ljubazan da nam ukratko, ili kako god, daš neki istorijat benda, a onda nešto o samom snimanju?

Ok, da počnemo od početka. Decontrolled je u početku kao one man project čiji je osnivač, Marko Tica, pričao o početku 2002. godine, kada su nastale i prve ideje za pesme. Od kraja 2004. band ima 4 člana, a od sredine 2006. postaje fulltime band sa sedam članova: Aleksandar “Coka” Vučetić – vokal; Marko”Da Cheeko” Tica – gitara, vokal; Pavle “Lex” Lekić – Vocal, Miloš “Milke” Milić – bas, Marko “Lunchbox” Protić – gitara, Sanjin “Strangesoundfactory” Corović – klavijatura, sempler; Matija “The Pops” Dagović – bubnjevi.

Već osam dana smo u Chainroom studiju u Senti, gde snimamo naš debi album “Self portrait”. Producent albuma je Marjan Mijić, inače pevač bendova Tiarah, Fadelow i Draconic. Trenutno smo u fazi snimanja prvog sloja gitara i mogu da kažem da već sada snimci zvuče impresivno! Izuzetno smo zadovoljni kvalitetom istih.

– Ideja je evoluirala u fultime band kroz period od 4 godine, do sada vi nikada niste nastupili negde, koliko je meni poznato? Ili grešim?

Ne gresiš. Što se tiče nastupa, mi imamo ideju da isti ne treba da se dese sve dok nismo u stanju da publici pružimo materijal u audio formatu. Koliko ti se puta desilo da odeš na svirku demo banda, dopadne ti se, ali ne postoji način da dođeš do njihovog snimka? Recimo da smo toliko pretenciozni da pomislimo da ćemo se ljudima dopasti.

– Konkretno kakva je atmosfera? Kako izgleda snimanje, blejanje, moral?

U suštini snimanje albuma je napor na svoj način, iako ljudi misle da je sveopšta zabava. Postoji kreativni momenat tokom samog snimanja, a mi imamo sreću da imamo sjajnog producenta koji razume ovu svirku, naravno, postoji i relaxiranje u vidu alkoholnih pića.

Vidiš, zato je Senta optimalno mesto za snimanje jer imaš utisak izolacije, ovde se zapravo, tokom radne nedelje ništa ne dešava, fokusiran si maximalno na ono što radiš, a weekend je nešto sasvim drugo, mentalitet ljudi u ovom gradu je dosta drugačiji i vikendi i izlasci su zaista zabavno iskustvo. Mada, producent nam je skrenuo pažnju na detalj da se previše provodimo.

– Slušam vaš demo… reci mi da li je razlika velika? Koliko je doprinos relativno novih članova u građenju trenutnog materijala? Pošto verujem da su pesme nastajale u raznim vremenima i da su se aranžmani menjali takođe?

Apsolutno. Pesme su doživele velike promene, na šta je uticaja imala i sama muzika koju slušamo. Danas je ideja da se pesme koje su nastale u različitim vremenskim periodima i pod različitim uticajima sklope u jednistvenu i logičnu celinu. Napominjem i da je Marjan imao dosta udela u tom procesu.

– I recimo po tvom nekom mišljenju – kako sada to zvuči, da približimo ljudima?

Decontrolled šeta od klasičnog NU metala, do modern death metal rifova, sa dosta uticaja triphopana vašu i našu žalost, u bandu imamo i DJ -a, koji je nadojen elektronskom muzikom i koji daje bendu poseban vibe. Bez obzira, ovo je i dalje album koji možeš slušati dok voziš kola ili spremaš sobu.

– Eto vrlo lepo si se izvukao iz klasično lošeg pitanja. Reci mi kako izgleda imati DJ -a u bendu? Kako se on uklapa sa vama? Da li su u pitanju gramofoni ili klavijature plus semplovi?

On koristi Korg micro klavijaturu, Yamaha csx2 klavijaturu i Korg chaos pad za koji se ne bih opkladio da znam da mu opišem funkciju, naslušan je metal muzike jednako koliko i elektronike, te njegovi kreativni momenat nikada ne predstavlja problem, što bi rekli leži nam kao šamar budali.

– Vremenski, za koliko bi mogli da čujemo vašu Frankenštajn kreaciju?

Ej čuj, taj frankenštajn će da izgleda kao Eli Makfirson, jer svi znamo da je pakovanje najbitnije, kroz nekih 20-tak do mesec dana, nadamo se…

– Pošto je sve već odavno planirano, a momci koji čine ovaj bend jesu i odlični organizatori, verujem da imate u planu neku vrstu promocije, nastupa, možda nekih spotova? Da li se priča o tome?

LexKao i mnogo drugih stvari u vezi sa bendom, radimo polako step by step imamo nekih načelnih ideja, ali ništa konkretno, recimo, da za sada, imamo par tour date-ova koji su u planu, kao i ideju za koju bi smo pesmu snimali spot.

– Kakvu vrstu frustracija ili bolje rečeno emocija izbacujete kroz tekstove? O čemu govori Decontrolled? Ko od vas radi na tom delu?

Aca (drugi vokal) i ja uglavnom, a pečat Tice i njegovih prvobitnih ideja je i dalje tu. Textovi su uobičajeni, realtivno, sve ono što jednog običnog čoveka dotiče, proganja, povređuje i kako se isti nosi sa tim problemima, naravno da su tu ljubav i ožiljci koje ona nosi, mi ipak jesmo emo likovi. Btw, imamo još 5 min, producent nas tera na spavanje….

– Ok, snimanje i svo ludilo se završilo, reci mi sta je suma onoga što ste uradili?Prva etapa snimanja je gotova. Kompletirali smo bubanj za ceo album i veliki deo gitara. U sledećoj etapi, koja kreće za nekih nedelju dana, dovršićemo gitare, zatim nastupaju bas linije, klavijature i vokali. Pa onda ide finalni mix, za vreme kojeg Marjan radi, a mi mu asistiramo sugestijama ili idejama. Ili prosto pijemo u gradu.

– Kakvo je tvoje viđenje domaće metal scene?

Generalno, dopada mi se ono što sam video i čuo u poslednjih godinu dana. Čini se da kvalitet raste, ulaže se više novca, stižu neke dobre ideje, ljudi više obraćaju pažnju na to kako je proizvod upakovan. I dalje smo daleko od nekog svetskog nivoa, ali smo mnogo bliže nego što je to ranije bio slučaj. Što je dobro, jer ako postoji getebrska metal scena u Švedskoj, Bay area thrash metal ili nemački thrash… američki emo ili šta god, norveški black, zašto jednom ne bi postojala srpska scena sa manje više prepoznatljivim stilom?

– Ajde kada smo već dotakli temu srpskog metala. Terra Nostra je uradila po mom mišljenju odličan potez organizacijom Metal Battle-a i bili smo u prilici da za sada vidimo Belgrade’s Finnest, na koga tipuješ pošto već kruže priče i ljudi su krenuli otvoreno da se klade?

Jako nezahvalno pitanje. Iako poznajem dosta ljudi koji se takmiče sa svojim bandovima, trudim se da održim nivo objektivnosti. Veruj mi da je svašta moguće. Zajedno smo gledali Beogradsko takmičenje do sada, ali ne zaboravimo da su tu i Kragujevac i Novi Sad. Ima tu dosta talenata i sjajnih ideja: Tiarah, Downstroy, Ashen Epitaph… u kombinaciji sa beogradskim polufinalistima, biće čupavo, btw, ja se kladim isključivo na NHL hokej. Samo mi to ide. Ne voli me kocka…

– To je upravo ono što sam hteo da te pitam. Beograd u odnosu na ostatak Srbije i okruženja. OK, reci mi ako zanemarimo sada sve… Kako vidiš budućnost ne samo srpske metal scene već i svega ostalog što nas okružuje? Konacno je sve krenulo na bolje da li misliš da će se slika u zemlji konačno promeniti ?

Razumem na šta misliš. Kao muzičar, odgovoriću ti samo na deo pitanja koji se tiče muzike.
Budućnost može da bude sjajna. Nedostaje podrška medija, to je istina, ali i šta stiže kada bitni ljudi u priči osete da postoji izvesna korist i za njih. Govorimo naravno o finansijama. Imamo šansu, imamo volju, znanje i ideje su tu, uz malo sreće, sve će biti ok.

– Šta bi poručio ljudima, onako, daj mu ga od srca?

Trudite se da ostanete svoji. Ne opterećujte se trendovima. Budite ljudi jedni prema drugima i ne plaćajte za sex, to je patetično.

– Hvala ti što si nam omogućio par frejmova iz Decontrolled kampa. Naravno, biće još dosta priče o stvarima koje tek treba da uradite i nadam se da ćete biti voljni da to podelite sa nama.

Razume se. Što se tiče naših prijatelja iz Trablmejkera, sve će informacije biti dostupne, a i nije kao da imamo šta da krijemo, ha-ha!

– Hvala ti druže i vidimo se sigurno na nekom dešavanju.

Hvala i tebi.

Advertisements