Milutin Popović a.k.a Miho: Paradox ljubavi buve i slonice

“Ideja je došla spontano, da bi došlo do nekih rešenja, od kašika koje sam prvi put upotrebio kao materijal. To je izazvalo dobru reakciju kod ljudi i podstaklo me da radim još, i tako do danas…”

Miho1
Neverovatno je koliko je svet mali, tj. koliko je Beograd mali, na raznim mestima i u neočekivanim situacijama upoznajemo mnogo kreativnih ljudi.

Ovoga puta u pitanju je Milutin Popović, poznat u narodu kao Miho, koga smo sasvim slučajno sreli i koji je pristao da nam da intervju. Ovo će ujedno biti i najava ižlobe i prilika da saznate nešto više. Miho je takođe pristao da njegov rad bude prezentovan kroz naš shop i uskoro ćete moći da naručujete unikatni nakit preko našeg sajta.

Miho je rođen 1976. godine, studira vajarstvo četiri godine, a pet godina se bavi vajanjem skulptura od metala i pravljenjem nakita od starih kašika, viljuški i od nerđajućeg čelika u kombinaciji sa kamenom i drvetom. Takođe, bavi se i stripom već dest godina i radi u okviru radionice stripa Šlic.

Izlagao je svoje skulpture, nakit i stripove na više grupnih izložbi, takođe izlagao je i samostalno svoje skulpture, 2003. godine u SKC-u, i već dve godine zrađuje plakete i grand prix nagrade za Međunarodni salon stripa u SKCu.

Razgovor sa Mihom krenuo je spontano putem interneta, pa smo u jednom trenutku prešli sa kuckanja na razgovor putem telefona.

– Počinjemo od kraja: reci mi nešto o postavci izložbe u Buzzu koja će se održati ove srede 9. maja, šta će biti tamo izlagano i otkud ti tamo?

U pitanju je izložba u okviru Designe week -a, sa temom Redesign, gde ću izlagati upotrebne stvari napravljene od kašika viljuški i noževa, kao i nakit od starog escajga. Na izložbi će takođe učestvovati i drugi autori sa njihovim idejama kad je redizajn u pitanju. Dobio sam poziv od ”OD DO” ekipe koja je i učesnik i organizator same izložbe u Buzz-u.

– Odakle ti ideja da počnes da se baviš izradom nakita?

Ideja je došla spontano, da bi došlo do nekih rešenja od kašika koje sam prvi put upotrebio kao materijal. To je izazvalo dobru reakciju kod ljudi i podstaklo me da radim još, i tako do danas…

– Da li misliš da ljudi znaju da cene jedinstvenost tvog rada, s obzirom da danas postoji ogroman broj štancovanog, jeftinog nakita?

Da, u većini slučajeva ti ljudi koji vole štancovan nakit ili dijamante, briljijante, i safire, i rubine… i nisu ljudi od kojih ću očekivati bilo kakvo interesovanje, ali dobro je da ima puno onih koji cene ovo što radim, tako da niko ne pravi neko poređenje između štancovanog nakita i unikata.

– Gde obično radiš? Da li imaš neku radionicu ili svoj “posao” nosiš kući?

Radim i na fakultetu u radionicama, ali isto tako i kod kuće, imam za sad garažu u kojoj radim uz pomoć alata moga oca, a alat je jako bitan u svemu ovome, tako da sam vremenom nabavio dosta toga čime sebi olakšavam rad. Nadam se da ću imati svoj atelje uskoro, ali pošto još uvek studiram nemam potrebe da tražim neki prostor za rad.

– Koliko mi se čini, stvaranje nakita zasnivaš na geomotrijskim oblicima?

Da, najčešće je kružni oblik rađena varijanta, ali pravio sam i četvrtasto i trouglasto prstenje. Ne volim da radim previše detaljisanja na nakitu, pokušavam da pojednostavim stvari i da u što manjem broju informacija, kao detalja, izvučem neki smisao. Malo je teško da se objasni, inače je to podsvesno došlo, nisam odjednom odlučio da radim geometriju.

 MihoRadionica 2

 

– Koji materijal najviše voliš da koristiš pri izradi skulptura?

Najčešće radim u metalu, svaki rad mi se zasniva ili ima delove metala, ali tu su takođe i kaldrme koje koristim u skulpturama kao osnovu u koju ugrađujem metal. Radio sam mnogo životinja u kombinaciji kaldrma i metal, bikova sam napravio čitavo krdo… takođe koristim i otpadno gvožđe.

– Kako nalaziš inspiracije za skulpture?

Najčešće u komičnim predstavama koje želim da budu pozitivne. Ne želim da se ljudi zgražavaju nad onim što radim.

MihoRadionica

– Reci nam nešto više o tvom bavljenju stripom.

Pa kao što si već napisao, bavim se stripom deset godina i u toku tog perioda bilo je mnogo eksperimentisanja. U poslednjih četiri godine radim na stripu „Buva”, to je jedan od prvih kompletnih koje sam razvio, a radio sam i objavljivao za „Šlic”, „Nagaznu minu”, hrvatski „Endem”, razne fanzine, za Švajcarski „Milk&vodka”, kao i „kaiš” strip za pančevačke novine „Pančevac”.

– Kaži nam nešto više o „Buvi”.

Buva je jedan od deset likova. Svi su otišli u putinju da se sakriju od ljudi kojih u stripu nema. Paradoks je u tome što je Buva smrtno zaljubljen u Slonicu bombonicu koja je razroka i ne vidi ga koliko je sitan naspram nje.

Pored Buve tu je i Kraka koji je zajedno sa njima u pustinji, koga često otimaju vanzemaljci, koji ga zbunjeni vraćaju, jer kao i ostali likovi ne mogu da provale šta je on u stvari. Kada su ga jednom prilikom pitali šta je on? On je odgovorio: „Ne znam pojma”.

Tu je i Prženica koja je jedina uspela da pobegne iz tiganja i došla u pustinju gde je ostali likovi stalno zajebavaju na šta se Prženica stalno „prži”.

– Šta planiraš?

Poslednjih par godina radim na triptihu koji će biti sačinjen od 27 insekata na tri ploče po njih devet. Kao i četiri skulpture čoveka, svaka od njih će prikazivati različit odnos prema tim insektima.

– Da li imaš potrebu nešto da kažeš svetu?

Otišao si u ku*ac!

– Hvala druže!

Nema na čemu i drugi put i treći.

 

Advertisements