Jared Diamond – Puške, Mikrobi i Čelik: Epska saga nejednakosti – Jedna mala priča

Da li ste se ikada zapitali koji su koreni ljudske nejednakosti u svetu? Eto mene je inspirisalo da podelim sa vama nešto na tu temu.

Mislim da bi mogli da navedete gomilu razloga… Iako su svi oni, koliko god možda bili tačni, samo posledica dubljih uzroka, uslovljeni i ukorenjeni u našoj dalekoj istoriji i geografiji naše planete. Sa tom hipotezom Jared Diamond počinje svoje tridesetogodišnje putovanje, da odgovori na ovo fundamentalno pitanje i nađe uzrok.

Za one koji ne znaju, Jared Diamond je rođen 1937. godine. Američki evolutivni biolog, predavač i spisatelj. Profesor je geografije i psihologije na UCLA i dobitnik je Pulicerove nagrade za knjigu “Guns, Germs and steel” koja je osvojila i Phi Beta Kappa nagradu za nauku. Takođe, dobio je Nacionalnu medalju nauke 1999. godine.

Pošto se zanimam za društvene nauke i pošto mi sama struka i velika radoznalost to nalažu, čitam previše. Ovoga puta bih želeo da sa vama podelim fascinantnu priču Jareda Diamonda. Mislim da me nijedan autor nije više oduševio i zaprepastio u isto vreme (mada tu ima puno emocija između). Počevši svoj put kao evolutivni biolog specijalizovan za ptice, Diamond je većinu svog vremena provodio na Papuu (Nova Gvineja) gde je iste izučavao.

Kako se vraćao na to mesto iz godine u godinu, sprijateljio se sa dosta starosedelačke populacije, naučio je njihov jezik i živeo skoro kako i oni. U jednom trenutku (a možda vam je poznato da su polinežanska plemena oformljivala tzv. CARGO kultove u vreme kolonizacije Polinezije), Diamond je na osnovu mnogo vremena provedenog u Novoj Gvineji zaključio da ovi ljudi nisu ništa manje sposobni, niti manje inteligentniji od Evropljana ili bilo kog drugog naroda, bilo da je u pitanju rasno, biološko ili neko drugo stanovište.

Nametnula su se pitanja: Zašto je to tako i odakle potiče ta nejednakost? Jednom prilikom to pitanje mu je postavljeno od strane njegovog prijatelja, Novogvinejca pod imenom Yali, a glasilo je: Zašto vi beli ljudi imate toliki Tovar, a mi Gvinejci nemamo?

Pitanje, ma koliko se činilo prosto, ima veoma komplikovan odgovor koji je Diamonda i uvukao u ovu tridesetogodišnju analizu. Vraćamo se na sam početak, na ledeno doba, recimo nekih 13.000 godina nazad u prošlost, kada je istorija bila istorija svih nas, tj. ljudskog roda.

DIAMONDOV GLAVNI ARGUMENT JE GEOGRAFIJA. Ona nas je načinila onim što danas jesmo, i dalje nas usmerava, i radiće to i u budućnosti. Kako?

Iako je primaran ovaj argument, nije jedini. Diamond dalje stavlja na astal razloge nejednakosti, kao i to da nije samo pitanje invetivnosti ili genijalnosti, već i PRILIKE i POTREBE. Da civilizacija nije stvorena zbog naše genijalnosti, nego je rezultat lančane reakcije faktora koji su omogućili sledeći korak.

U našoj najranijoj istoriji ljudi su živeli kao lovci sakupljači. To znači mobilan način života i konstantno seljenje. Prvi korak ka civilizaciji jeste transformacija takvih društava u sedentarna. tj. stalna. Sedentarna društva nastala su iz potrebe stalnog pritoka hrane. Stalni pritok hrane omogućio je pravljenje prvih stalnih naselja.

Prva naselja za koje znamo su bila na područiju bliskog istoka na delu koji se naziva Plodni polumesec. Razvojom agrikulture u tom predelu, uzgajanja divlje pšenice i domestikaciji prvih životinja doprinelo se porastu populacije koja je dovela do specijalizacije u radnoj snazi. Velika društva imaju tendenciju da stvaraju vladajuću klasu i birokratiju koja vodi do organizovanog carstva.

Iako je zemljoradnja nastala u različitim delovima sveta, Evroazija je imala, takoreći, rani start, jer je za razliku od ostalih delova sveta imala kolekciju biljnih i životinjskih vrsta za domestikaciju. Bliski istok je u tome bio ispred svih, jer je imao najbolju kolekciju biljaka i životinja koje su bile pogodne za ishranu. Barli je samo jedna od njih, a tu su životinje kao što su koza, ovca i veća stoka od koje se dobijalo meso, koža, lepak, vuna… Kako su Blisko istočne civilizacije uspostavile trgovinu, našli su dodatno upotrebljive životinje u udaljenijim delovima.

Najbitnije je pomenuti konja i magarca za transport. Kao kontrast, starosedeoci Amerike su morali da razviju kukuruz da bi bio koristan, a koji su najverovatnjije nasledili od divljeg pretka zvanog Teosinte. Evroazija je domestikovala 13 vrsta velikih životinja. Južna Amerika samo jednu, a u pitanju je lama i sve njene podvrste. Ostatak sveta NIJEDNU. To je od 148 kandidata samo 14 životinja. Mene je ta statistika dosta zapanjila, nisam imao brojke na raspolaganju.

Evo i ključa uspehu. U pitanju je sama evroazijska kontinentalna masa. Kontinent Evroazije je dugačak u pravcu istok-zapad i otud je ova velika količina zemljišne mase imala odgovarajuću klimu, biljke i životinje koje odgovaraju klimatskoj zoni, pa upravo iz tog razloga – kultivaciji i domestikaciji. To je uslovilo veći demografski porast, izgradnju stalnih staništa, urbanizaciju, specijalizaciju, civlizaciju kao svoj krajnji rezultat, konstantnu inovaciju ali i još nešto vrlo bitno – BOLEST.

Istočno zapadna orjentacija samog kontinenta uslovila je i omogućila zbog svojih klimatskih odlika, kao što je umerena i relativno ista klima, dužina dana i konstantne sezone, jedan od najbitnijih procesa u ljudskoj istoriji.

Što nije slučaj sa kontinentima poput Australije, gde su životinje bile najverovatnije istrebljene zbog lova još u Pleistocenu, ili kontinenta Amerike gde je postojala ista kopnena masa, ali orjentisana sever-jug. Kod takve su postojale klimatske granice i ogromne kopnene barijere, a domestikovane kulture ili životinje jednostavno nisu mogle opstati u tako različitim klimatskim uslovima. To možemo da objasnimo i analogijom sa jezikom. Maje su imale sistem pisma, što je u centralno-američkim kulturama bilo poznato. Međutim, to se nikada nije desilo južnije, kod moćnog Inka carstva.

Sama geografija je bila uzrok tome, tj. gore navedena prepreka. Dok je u Evroaziji posle sumerskog i klinastog svako pismo bilo samo po uzoru ili kombinacija istog, prilagođena narodu koji ga je koristio, in general naravno. Ista priča je u subsaharskoj Africi.

Višak proizvoda u proizvodnji dovela je do podele rada u smislu specijalizacije, koji je doveo do ekonomskog procveta i progresa. Upravo ovaj ekonomski i tehnološki rast omogućio je Evropljanima da pokore ljude drugih kontinenata. Ima još faktora, naravno: gusta populacija, visoko razvijena trgovina i život u vrlo velikoj blizini domestikovanih životinja.

Takav način života omogućio je prenos životinjskih bolesti na ljude, a posle će se ispostaviti da su upravo te bolesti pokosile starosedelačko stanovništvo Amerike, jer oni, ako se vratimo na početak i vidimo, nisu imali domestikovane životinje. U južnoj Africi i Kejpu bila je ista priča, ali ovog puta vide se šavovi do kojih možemo pratiti napredak ovakvog osvajanja. A to je opet sama geografija i klima. U Africi tropi su bili granica na kojoj se zaustavilo osvajanje Evropljana jer kao što je bio slučaj sa starosedeocima Amerike ovoga puta oni nisu imali odgovor na bolesti koje su tropi nosile sa sobom, dok je starosedelačko afričko stanovništvo bilo prilagođeno – kako životnom strategijom i naseljavanjem tako i prirodnim imunitetom.

Što se tiče Evropljana, greška je u samom načinu naseljavanja. Evropljani su se naseljavali pored vode koja je bila esencija preživljavanja. Ta greška ih je skupo koštala, a svu zaslugu širenja Evropljana možemo da damo komarcima malaričarima. Isti slučaj se dogodio u jugoistočnoj Aziji, ali tamo je ih je pre svega zaustavila žuta groznica.

Diamond ide dalje i objašnjava zašto su baš Evropska društva bila dominantna. Dokle god smo imali izolovana monolitna carstva koja su prosperirala sve je bilo u redu, i sve tako dok se nisu Evropljani umešali uglavnom nasilnim putem. Kina je dobar primer. Slučaj iz 1432. godine pokazuje da je car zabranio proizvodnju brodova u kojima je Kina bila lider na svetskoj sceni u tom trenutku.

Dok se Evropa podelila u ogroman broj nacija, država ili kraljevstava koja su bila uslovljena prirodnim granicama kao što su recimo bile planine ili reke koje su takođe služile kao odlična odbrana jer je ogroman napredak podrazumevao i ratove protiv suseda i trku u naoružanju i ekonomskom bogatstvu. Kao što znamo u tome su predvodili Španija, Portugal, Engleska (Britanija), Nemačka, Francuska, Belgija itd.

Ovo je naravno jako uprošćena verzija cele priče i nije ovako baš lagana i deterministička. Ovo nije definitivan odgovor, ali je barem nadovezivanje na radove bitnih umova kao što su Bakli, Wajt i Stjuard. Postoji mnogo generalizacije, i znam da će to mnogima zasmetati. Ima čak i delova kada je sama teorija vrlo slaba, postoji realni kriticizam da ne možemo napraviti istorjiske zakone koji vode ljudsku istoriju. Ono što možemo da kažemo jeste to da je ovo jedan divan i veliki korak napred koji objašnjava mnogo i to na jedan način koji je dostupan ljudima koji su van struke da to posmatraju.

Mnogo toga ovde nisam naveo, ali mislim da ste shvatili generalnu ideju. Mnogi naučnici su pisali na sličan način i ova teorija je u parčićima prihvaćena za sada, ali bitno je da ćemo u nekoj skorijoj budućnosti, pomoću ovako kreativnog razmišljanja, moći da izlečimo sve boljke nepravilnosti i nepravde koje su u međuvremenu izrasle i ukorenile se u našem društvu.

I na kraju bih postavio pitanje: Kako je moguće da mi i dalje živimo na istoj planeti tako podeljeni, tako otuđeni i dozvoljavamo sebi takav luksuz da okrenemo glavu pred problemom i pred patnjom drugog ljudskog bića koje se ni po čemu ne razlikuje od nas samih? Da li je i danas uzrok geografija, bogaćenje, sebičnost, nedostatak empatije ili jednostavno veštačke granice koje smo postavili našim umovima?

 

Advertisements

One thought on “Jared Diamond – Puške, Mikrobi i Čelik: Epska saga nejednakosti – Jedna mala priča

  1. I jasam jhedan od mnogo brojnih stanovnika ove naše plsnete "zemlje" sa istom ispiraciom koja me inspiriše,ako sam dobro zazumeo i da sam na istoj talasnoj dužini sa ovim naučnikom i sa svima koji su njemu slični, isto tako razmišljam odakle ljudima ta nejednakost. Time što ću sada da navedem? to zvuči potpuno neverovatno da su ljudi pre sposobni da izazivaju ratove a manje nešto štobi značilo mir i spokojstvo za sve bez razlike i rannopravnosti što bi ljudima više donelo sreću nego trenutno na čemu se ovaj svet zasniva?

Comments are closed.