Richard Dawkins – Zabluda o Bogu

Zar nije dovoljno što možemo videti lepotu vrta, a da ne moramo uz to verovati kako pri njegovom dnu postoje vilenjaci?

Pre nego što započnem bilo koju priču na ovu temu, vrlo je bitno da prepoznate autora ove knjige. Ukoliko niste nikada naišli na Ričarda Dokinsa, dozvolite da vam ukratko predstavim jednog od najpoznatijih biologa današnjice.

Ukratko: Ričard je britanski еtiolog, evolutivni biolog, drži katedru Charlesa Simonyija na Oxfordu, spisatelj u domenu popularne nauke, dobitnik Nobelove nagrade za svoj rad na području etiologije (zajedno s Konradom Lorenzom) 1973. godine. Autor je mnogih knjiga u kojima pomera i produbljuje granice evolutivne teorije. U dodatku na njegov naučni rad, Dawkins je vrlo dobro poznat po svojim stavovima po pitanju inteligentnog dizajna, kreacionizma, religije i ateizma. Iako je ova tema na našim prostorima tek realtivno skoro zaživela, na zapadu stvari stoje drugačije.

Dawkins još od 1986. godine u knjizi The blind watchmaker odbacuje tvrdnju da postoji supernaturalni kreator koji je odgovoran za svu kompleksnost živih organizama, i objašnjava kako u stvari evolucioni procesi funkcionišu, dajući analogiju sa tzv. Kreatorom. Autor je popularno-naučnih dokumentaraca kao što su: Growing up in the universe, i nedavno objavljenog The Root of all Evil. Dawkins je ateista, sekularni humanist, racionalista, skeptik; njegov rad je vrlo ekstenzivan kroz njegovu četrdesetogodišnju karijeru. Često opisivan kao Darvinov rotvajler, u analogiji sa engleskim biologom Hakslijem (koji je opisivan kao Darvinov bulldog), koji je bio poznat, između ostalog, po tome što je svuda zagovarao i branio prirodnu selekciju, kao što to radi i Dawkins, ali mnogo šire, agresivnije i otvorenije.

Možda se ovo neće svideti mnogima, ali Dawkinsov pristup kojim kritikuje svu religiju je isuviše oštar. Nimalo prijatan, niti milostiv. Poslednja knjiga Zabluda o bogu, o kojoj je ovde reč, sam je vrh i sistematizacija Dawkinsove dugogodišnje borbe protiv kreacionizma i njegovog tzv. “naučnog” osnova. Za one koje ne znaju, u Americi i Evropi (a i kod nas nedavno, mada je bio samo pokušaj) uvedena je “alternativna” teorija teoriji evolucije. U prvom talasu znana kao Kreacionistička teorija, a u drugom kao Inteligentni dizajn. Druga je derivat prve, umotana u “naučni pristup” i samo naizgled “zvuči” kao naučna. Po toj osnovi, uvedena je u mnoge škole širom Amerike, britanskih ostrva i ponegde u Evropi. Čitava ideja iza te teorije je pripisivanje neverovatne kompleksnosti prirode svevišnjem supernaturalnom kreatoru ili dizajneru. Argument koji se koristi za ovog “vuka u ovčijem runu” su prilično klimave tvrdnje ili “dokazi” koji su već unazad 200 godina uspešno obarani od raznih grana nauke. Uporišta ove “teorije” su uglavnom još uvek u “rupama” tj. pitanjima na koje nauka nema odgovor, što ne znači da ih neće imati.

Ne znam koliko sam uspeo da vam predočim samu problematiku, ali ukoliko se malo više potrudite, i ukoliko vas zanima ova tema, na internetu imate pregršt informacija koje će vas uputiti na neko ozbiljnije čitanje i literaturu. Dovoljno je reći da je na početku 21. veka još uvek pod napadom, i to od strane sve većeg broja religioznih fanatika, pre svega u Americi, a i u čitavom svetu. Knjiga pred vama je upravo vrisak zdravog razuma, apel koji ima za cilj, kako sam autor kaže, da uzdigne svest ljudi ili ih makar podstakne na razmišljanje. Ovo nije knjiga preobraženja, niti nudi instant odgovore. Ona je krik koji poziva na razum. U njoj ćete naići na više pitanja nego što ćete dobiti odgovora na već postavljena. U svom izlaganju Dawkins sistematski osuđuje uticaje religije, kako na čoveka samog, tako i na globalne probleme koji su direktno ili indirektno posledica religijske misli ili lobija. Takođe, osim što religija gradi barijere oko sebe i ljudi stvarajući predrasude, Dakwkins ide dalje i pripisuje joj kako fizičko, tako i mentalno zlostavljanje čoveka, a pre svega indoktrinaciju i teror nad decom, osuđujući je za zloostavljanje i etiketiranje. Najbolji primer koji ilustruje gore rečeno je primer koji je naizgled bezazlen, a to je upravo taj da decu markiramo religijom njihovih roditelja. Argument koji Dawkins daje je taj da dete ne možemo etiketirati kao hrišćansko, jevrejsko ili muslimansko, jer je to isto tako apsurdno kao kad bi rekli da je neko dete ateist, sekularni humanist, marksista ili komunista. Takva indoktrinacija još od ranog detinstva stvara ozbiljne posledice kod deteta i oštećuje njegovo pravo na slobodnu misao ili pravo da bira.

I, naravno, to nije sve. Dawkins se bavi pobijanjem svih mogućih “dokaza” koji idu u prilog postojanju boga i argumenata koji su aktuelni u odbrani hipoteze o bogu od Sv. Anselma pa na ovamo. Ali ne samo to. Objašnjava šta znači biti duboko religiozni nevernik, zašto gotovo sigurno nema boga. Koji su koreni religioznosti i moralnosti, zašto smo dobri, šta nije u redu sa religijom i odakle sva ta netrpeljivost, kako da premostimo taj jaz i da li možemo naći nadahnuće i utehu bez religije?

Ukoliko niste načisto sa sobom, ako imate sumnje, ako mislite da jednostavno zašto apriori zato, kako to da je bez ikakvih dokaza opšte prihvaćeno mišljenje konstanta i objašnjenje koje ne zadovoljava vaš razum i čini da se osećate nelagodno ili ugušeno. Trebalo bi da pročitate ovu knjigu jer je pre svega pravo osveženje na našem tržištu pored sve većeg pseudo ezoteričnog đubrišta koje možete zateći u svakoj knjižari i koje vam nude spas (kako da dostignete nirvanu ili raj u sedam prostih koraka ili šta god slično tome). Ne postoji lakši način. Lakši način vam samo nudi rešenje koje nije nimalo zadovoljavajuće, koje vređa inteligenciju i um svakog ko iole malo razmišlja o svetu oko sebe. Mistične priče i prodavanje magle vam neće dati odgovor. Ukoliko ste shvatili i ovaj tekst pogrešno upravo je to indikator da trebate da pročitate ovu knjigu. Preporučio bih je svakom prijatelju, poznaniku ili čak neprijatelju (mada ga, koliko znam, nemam). Ostavio bih vas sa jednim citatom iz knjige koji je autor preuzeo od Stivena Granda, a glasi:

“…iskustva iz detinjstva. Nečeg čega se jasno sećate, što možete videti, osetiti, možda i pomirisati, kao da ste stvarno tamo . Najzad, bili ste tamo sve vreme zar ne? Kako bi ste se inače setili toga? Ali evo neočekivane vesti – Vi niste bili tamo! Ni jedan jedini atom iz vašeg sadašnjeg tela nije bio prisutan tada kada se taj događaj odigrao… Materija teče od jednog mesta do drugog i trenutno se udružuje da bi postali vi. Šta god da ste, niste ono od čega ste sazdani. Ako vam se od ovoga kosa na glavi nije digla, pročitajte ponovo, jer je važno.

Ne bi trebalo sa velikim ubeđenjem da koristimo reč “stvarno” jer ono što je naizlged “stvarno” nama, ne mora biti i uslovno nije “stvarno” u svetu koji je izvan naših granica poimanja. Dobro je jer se te granice saznanja i shvatanja svakodnevno pomeraju, a naš model postaje sve složeniji.”

richarddawkins.net

Advertisements