Lao Ce – Tao Te Đing

Put od hiljadu milja započinje jedinm korakom

Većina naroda kroz svoj život ima određenu filozofiju, zakone, moralni kodeks, svetu knjigu ili set tradicije (priče, mitovi) sa kojom koncipira svoje društvo i odnose. Pošto se ovde bavimo isključivo knjigama i književnošću, voleo bih da vam prikažem spis koji je dosta uticao na moj lični razvoj i način na koji kontempliram stvarnost.

Pošto moji stavovi ne dozvoljavaju uticaj supernaturalnog i puko zadovoljenje time, a u konstantnoj potrazi za „nečim višim” okrenuo sam se filozofiji koja je postala ekstenzija nasuprot kolosalnim stubovima naučne misli.

Kroz konstantno čitanje i evoluciju u razmišljanju, izašao sam iz okvira evropske filozofije, jer je ona sama po sebi bila isuviše kruta, da tako najjednostavnije kažem. Svako od nas imao je filozofiju u srednjoj školi, i kada pogledate udžbenike moćićete da zaključite da nigde nema daleko istočne misli (ili bilo koje druge kad smo već kod toga).

Pogrešno je tumačiti misao dalekog istoka kao sisteme religije, jer one to nisu, a postale su takve nužno kao potreba zajednice da održi koheziju, i naravno, kao sredstvo političke manipulacije. Takve primere imamo svuda.

Danas bih želeo da vam predstavim čoveka koga jako poštujem i čijim se razmišljanjima uvek vraćam. Zapad se sa njegovim spisima prvi put upoznao davne 1925. godine, kada je knjiga „Tao Te King” (Đing) prvi put bila izdata. Naslovljena, po mom mišljenju malo neukusno, kao „Knjiga smisla i života”.

Dakle, pričamo o velikom učitelju Laoziu (Lao Ce) i ovo delo zauzima centralno mesto u Taoističkoj školi, kao i u Kineskoj religiji. Starost ovog dela ide preko dva milenijuma unazad, što diže određena pitanja da li je Laozi zaista postojao, kao što je to slučaj sa Ilijadom i Odisejom: Da li je Homer zaista postojao? Ili je delo pripisano njemu u stvari zbirka radova više autora? Kineski stručnjaci u većini odbacuju misao da je Laozi mitska ličnost, jer postoje nesumnjivi istorijski dokazi koji pominju Starog učitelja, a između ostalih najbitniji izvor je Konfučije, kao i istoričar Sima Qian.

Bilo kako bilo (na kraju krajeva nije ni bitno), „Tao Te Đing” je prešao ogroman vremenski put (i minorne promene) da bi došao do nas. Kao dodatak ovim spisima, postoji neverovatan broj drugih radova Taoističke škole koji su komentari na ovo kolosalno delo.

Sam prikaz knjige, tj. njenu mudrost, ne mogu ja pokazati, niti ću se truditi da to postignem. Da citiram našeg velikog pesnika: „svako putuje za sebe”, pa tako će i ovo delo uticati na svakoga u drugačijem maniru, jer svako od nas nosi sa sobom određeni set (koji sam pominjao na početku teksta). Ono što je sigurno je to da ćete se ovoj knjizi vraćati stalno. Mnogo ljudi je posvetilo čitav svoj život izučavajući njeno značenje, što takođe, uz sav rispekt njima i svim drugima koji to rade sa nekim drugim „svetim knjigama”, nije pravi PUT.

Knjiga preda mnom je Nemačko izdanje koje je priredio Ričard Vilhelm, a koji je takođe preveo i Ji Đing (knjigu promene), za koju je predgovor napisao niko drugi do K.G Jung. Uz originalni tekst ima i komentare koji nam umnogome pomažu da razumemo misao i osetimo bliskost sa prošlim vremenima, jer fraze i korišćene rečenice oslikavaju svakodnevni život, pitanja, strahove i ljudske nade.

Apstrakcija je nešto što bi možda neko prepoznao, a ja bih rekao da je to samo alegorija ili metafora koja opisuje najjednostavniju emociju i osećaj poniznosti pred velikim Univerzumom ili putem. Iako sam Laozi priziva božanstva, ta božanstva su ništa drugo do Spinozin koncept boga, Priroda=Bog, Univerzum=Bog. Voleo bih da ovde nemate zabunu, i da raščlanite koncept i konstrukt koji predstavlja BOG.

To nikako nije lični bog niti neko stvorenje ili kreator. U pitanju je jednostavno nedostatak u jeziku, u metafori, ako vam je tako lakše. Ma koliko jezik bio napredan, neke misli i osećanja nismo još definisali kako treba, i one izostaju, a takođe se i gube u prevodu.

Nakon čitanja ove knjige nećete shvatiti poentu života. Niti šta će biti posle istog. Ovo nije knjiga u kojoj ćete naći smisao ili ćete kroz nju dobiti neki vid spasenja. Ono što hoćete dobiti jeste osećaj koliko je samo život predivan.

Koliko je život bitan i koliko trošimo od istog u konstantnoj borbi da gazimo jedni preko drugih i uništavamo sami sebe. Takođe, shvatićete besmisao, shvatićete šta znači biti prazan u najlepšem smislu te reči, i šta to podrazumeva. I najbitnije – shvatićete da pripadate najlepšoj tvorevini koja je poznata čoveku, a to je Kosmos. Neću vas više daviti, ali ostaviću vas sa par stihova:

“Uzvišeni Čovek nema svoje srce,
Njegovo srce je srce svih ljudi,
„Prema dobrima ja sam dobar
Prema lošima takođe sam dobar,
Jer, šta je Život nego dobrota.
Prema vernima ja sam veran
Prema nevernima takođe sam veran
Jer, šta je život nego vernost”
Uzvišeni čovek živi u miru
Ljudi ga hvataju za rukav
I slušaju otvorenih usta,
A On ih prihvata kao svoju decu.”

“Ne moraš izlaziti napolje
da bi spoznao svet.
Ne moraš da viriš kroz prozor
da bi ugledao TAO Neba,
Što više tražiš spolja
to manje znaš.
Zato, Uzvišen Čovek nikuda ne ide
a ipak zna sve.
Nikuda ne gleda,
a ipak mu je sve jasno.
Ne čini ništa,
a ipak sve privodi kraju”.

Advertisements