Karl Sagan – Kosmos

Kosmos je delo koje predstavlja poduhvat ljudskog duha, antologiju naših znanja, naše prošlosti, naše sadašnjosti i naše budućnosti. Ono predstavlja najlepšu naučnu poeziju koja je do sada zapisana.

“Kosmos je sve što jeste, što je bilo i što će biti.“ Ovako počinje prva nota u kompoziciji pod nazivom „Kosomos“. U pitanju je naravno književno delo Karla Sagana, koje je, osim što je najprodavanije naučno delo ikad objavljeno na engleskom jeziku, pretočeno u najčuveniji naučni serijal koji je do sada pogledalo skoro milijardu ljudi na 40 svetskih jezika.

Karl Sagan je bio Američki astronom, astrohemičar, autor koji je vrlo uspešno za svog života popularizovao nauku, pre svega astronomiju, astrofiziku i prirodne nauke. Bio je pionir, vizionar, pre svega naučnik i ono što je najvažnije – čovek. Postoji kineska poslovica koja kaže u slobodnom prevodu „Da bog da živeo u najzanimljivije vreme!!!“. Što se tiče nas koji trenutno dišemo, mogu da kažem da je to vreme uveliko tu. Ukoliko neko ima sumnje u tu činjenicu, pogledajte samo poslednjih 50 godina, a posebno poslednju deceniju XX veka. Nažalost, Karl Sagan nije doživeo da vidi najnovija dostignuća ljudskog roda, ali njegove reči i dalje odzvanjaju u etru, nastavljajući da inspirišu generacije, noseći nadu među zvezde.

Kosmos je delo koje predstavlja poduhvat ljudskog duha, antologiju naših znanja, naše prošlosti, naše sadašnjosti i naše budućnosti. Ono predstavlja najlepšu naučnu poeziju koja je do sada zapisana. Sagan nam na svoj jedinstveni način osvetljava najveću od misterija – Univerzum i naše mesto u njemu.

sgOd kako je vremena i ljudskog roda, pitali smo se šta je stvorilo nebesa? Šta predstavljaju bele tačkice na noćnom nebu? Kroz istoriju, mnoge ljudske kulture imale su svoje odgovore na ova pitanja, i danas je tako, ali samo sa jednom razlikom, ukoliko za trenutak sklonimo u stranu tradicije, natprirodne odgovore, onoga što religije celog sveta propagiraju kroz svoje „svete knjige“ zasnovane samo na aroganciji i bledim pretpostavkama, bez ijednog čvrstog dokaza da je ceo elegantni univerzum u službi čoveka i njemu podređen. Ta razlika o kojoj pričam je nauka, koja je sa svojim mehanizmima razbila taj antropocentrički model koji nas je dosta dugo vukao unazad. Šta time hoću da kažem? Pa vrlo jednostavno, prosta činjenica da Zemlja nije u centru, već da orbitira oko Sunca, izbacuje premisu naše važnosti. To se dalje potvrđuje time da udaljene tačkice nisu ništa drugo do druge zvezde, slične ili poput naše, da naša planeta i nije baš u nekom centru galaksije, već daleko, na jednoj od spirala, i na kraju, da naša galaksija nije jedina, niti je po nečemu specifična.

Astrologija je npr. jedna od „disciplina“ koja je ostala iz tog starog perioda koja predlaže da planete imaju uticaj na čoveka i da ga vode. Naravno, ova pseudo disciplina nije ništa drugo no zabava za široke narodne mase i dobar način da vam neko uzme pare, a pritom, ono što je najbitnije – ne radi. Umesto toga, pronašli smo mehanizme po kojima univerzum funkcioniše. Da se ne uplićem dalje, iako je nauka diskreditovala antropocentrički model, to nikako ne znači da smo zbog toga manje bitni ili da univerzum nije pun misterija koje nije vredno rešavati. „Mi smo način da univerzum spozna samog sebe.“ Te reči koje je Sagan napisao su vrlo bitne, na neki način skoro i religiozne, a u stvari samo su moćna metafora koja pokazuje da smo deo univerzuma, nikako nešto van njega. Sazdani od zvezda i zvezdama se vraćamo.

Kroz vekove, na našu veliku sreću, sada već veliki broj individua bili su pioniri svog vremena, sastavljajući ariju koja je kao svetlost najudaljenije zvezde putovala kroz vreme. Svetlost konstalacija koje čine udaljene zvezde koje danas vidimo, videli su i Habl, Njutn, Kopernik, Galileo, Ptolomej, Demokrit, Arhimed. Svaki od njih stajao je ponizan pred Kosmosom. Zamislite da je planeta Zemlja jedan piksel na vašem ekranu, a da je rezolucija hiljadu puta veća od one poslednje koju možete da namestite, koliko je samo generala, careva, diktatora, zemalja i carstvava prolilo krvi i koliko milionia ljudi je ubijeno samo da bi neko za trenutak vladao frakcijom, recimo jednom stotinom tog piksela?

Upoznajući Kosmos, upoznajemo sebe. Našu planetu koju zovemo dom, formiranje sunčevog sistema, naše najbliže okruženje, prošlost, sadašnjost, budućnost. Nezavisno od toga koje smo boje, nacionalnosti ili religije, svi delimo istu planetu i sada živimo u trenutku kada je vrlo bitno da odlučimo da li ćemo se uništiti ili ćemo prevazići poteškoće za koje smo zapravo mi jedini krivci? Industrijska revolucija dovela je do munjevitog razvoja i za dva veka uspeli smo da zagadimo planetu skoro svakim vidom zagađenja. Moglo bi se reći da nismo bili dobri pastiri. Ako smo za tako kratko vreme postigli ovoliko, zamoliću vas samo da razmislite i izračunate koliko je vremena prošlo od antike do renesanse? Zašto je ovo bitno? Naše razumevanje i svest se mora menjati u korak sa našom tehnologijom, ukoliko mislimo da opstanemo kao vrsta. Više ne možemo dozvoliti sebi luksuz da imamo atomsku energiju i gvozdenodopsku filozofiju koja propagira da ćemo biti negde na boljem mestu. Nemamo prosto pravo da upropašćavamo planetu jer nemamo drugu, niti postoji bolje ili slično mesto (barem ne joššto naravno ne znači da možemo da se ponašamo bahato). Ali ono što je ohrabrujuće jeste to da imamo kapacitet da prevaziđemo našu tehnološku adolescenciju.

Mnogo toga ne znamo, mnogo toga smo naučili, mnogo toga treba još uvek otkriti, dosta starih znanja treba revizirati, osloboditi se loših navika i predrasuda, ali ono što je najbitnije jeste da je svako od nas treba da započne svoje putovanje i promenu unutar sebe. Kada pogledate Zemlju iz svemira, osim što je jedan od najlepših prizora ikada zabeleženih, pogledajte malo bolje: granice nacija i granice koje smo veštački stvorili ne postoje. Tamo gore ništa od toga nije bitno.

Advertisements