Mišel Lakroa New Age – Ideologije novog doba

Ovih dana sam imao dosta kontakta sa zaverama, novim ideologijama, tehno instant religijama i mnogo diskusija na tu temu, pa sam odlučio da vam približim jednu knjigu koju mi je preporučio profesor na faksu. E sad, daleko od toga da je ovo savršena knjiga tj. analiza religija novog doba ili savremenih New age kultova.

Postmodernizam doveo je do divne dekonstrukcije autoriteta, i religija je sve više zabava za široke narodne mase izgubljene u kolotečini kapitalizma, u potrazi za instant spasenjem ili nekakvim višim odgovorima. Sve se svodi uglavnom na mlaćenje prazne slame i prodavanje magle zarad jedne jedine stvari – profita. Ljudi su od početka civilizacije shvatanje univerzuma eksploatisali putem pridavanja značaja određenim socijalnim strukturama (šamani, gurui, sveštenici) onih koji se „razumeju“, „tumače“ ili prenose božju volju, ili tajne nebesa.

Na slabosti i patnji drugih gradili su svoje imperije, crkve, hramove, idole i uzdizali sebe do nivoa bogova. Uzročno-posledičnom vezom i negovanjem straha uvećavalo se njihovo materijalno bogatstvo, želja za dominacijom, kontrolom, krojenjem sudbine širokih narodnih masa. Otisak svake ideje nosimo danas kao ožiljak na koži civilizacije.

Mišel Lakroa, autor ove knjige, obraća se pitanjima koja nisu realno pitanja upućena akademskim, teološkim ili bilo kakvim višim krugovima, do onog najosnovnijeg i najvećeg, a to su „obični ljudi“. Analizirajući novonastale pokrete, kultove, ili kako god hoćete da ih nazovete, dajući presek svake, ne mogu a da ne primetim da, ma koliko se trudio da prikaže objektivno Lakroa, ima ostrašćene komentare koji potiču iz njegove kulturološke pozadine.

Naime, oseća se blag prezir i podsmeh koji proističe iz njegove sopstvene religioznosti tj. hrišćanske vere (možda grešim, ali to je neki moj utisak). Osim što potkopavaju sve velike monoteističke religije, ove ideologije novog doba potkopavaju i nauku. U 21. veku znanje je teoretski na najvišem stupnju i nikada pre nije bilo bolje, u to mogu da vas uverim. Isto se u praksi može reći i za sujeverje.

Sve je više nadri lekara, spasitelja, gurua, koji se pojavljuju nudeći 10 lakih koraka do spasenja vaše besmrtne duše, ili dostizanja nirvane, bogatstva. Tu je i alternativna medicina, lečenje kristalima, napicima, energijom itd. (da li ste primetili da više ne idete kod lekara i sve više se lečite na svoju ruku?) Iako potenciraju na razvijanje pojedinca, proširivanje svesti, ili šta god već (pustite slobodno Age of aquarius), proširuju jedino rupu u vašem novčaniku.

Sve religije su šoubiznis, neke to barem otvoreno priznaju kada vam traže da im date pare. Show must go on. U eri interneta i globalnog povezivanja javlja se tzv. Holizam koncept (druga reč je globalizacija). Iako sam pristalica ujedinjenog čovečanstva, ne mislim da je ovo pravi način za to. Nekako sumnjam da ćemo za koju godinu, kada budemo ušli u razdoblje Vodolije, prosperirati u miru, slozi i jedinstvu.

Ima naravno i pozitivnih stvari u religijama novog doba. Nisu sve okrenute destrukciji i nisu sve tako suicidne. Ono što bitno razlikuje New age jeste to da ne nudi institualizaciju, rituale i svete praznike, kao što to religija nudi. Drugim rečima, svako od nas sada uzima delove religija i ideologija i stavlja ih u svojevrsan lični korpus verovanja, praveći od toga lično kontempliranje univerzuma.

Ono što ne odgovara se odbacuje, ono što smatramo da je korisno ostaje. I ovaj trend je sve širi. Poznajem mnogo ljudi koji kažu „postoji neka energija“ ili „postoji nešto jače i veće“ – za takve ljude ima dva opisa: ili su Newage-ri, a ne znaju to, ili su Agnostici, ali opet ne znaju šta to podrazumeva. Vrlo je zanimljivo kako se to podkrade u svakodnevan život svakog od nas. Neprimetno.

Životne teskobe u tehnološkoj eri, gubljenju individualnog u moru globalizacije, kapitalizma, bezumlja i bespuća, kada se osim individualnog gube i emocije poput empatije, ljubavi, saosećanja i svega što nas čini ljudima, New age ulazi na velika vrata. U eri globalne komunikacije kada je lako instantno pričati sa bilo kojim kontinentom i upoznati bilo koga, imamo najveći paradoks od svih – ljudi prestaju da pričaju. Mašine to rade sada za nas. I nemojte se nimalo prevariti u vezi toga.

Kucam tekst koji sam zapravo mogao izgovoriti, ali ne bih mogao baš ovako da ga artikulišem niti sročim. Koristim svoje prste umesto glasnih žica. Verujem da dosta vas ćuti i po par dana.

Devetnaesti vek je najavio „smrt boga“, dvadeseti “smrt civilizacije as we know it“, dvadeset prvi ima dva moguća puta: put mira i prosperiteta ili „smrt načina na koji živimo u ovom prepoznatljivom obliku“.

Da se na kraju razumemo: ja ne predviđam ovde, ne pokušavam da sejem neki strah, niti da se pravim pametan, ali kao što sam prošli put rekao – od bitnog značaja je naći sebe, a ne izgubiti sebe. Što manje pseudo bullshita čitate, bolje će vam biti. Barem psihički. Ne postoje instant odgovori, barem ne na ona bitna pitanja.

 

Advertisements