Richard Dawkins – Đavoljev kapelan, Heliks

Pre skoro godinu dana predstavio sam vam knjigu za koju mislim da svako ko sebe smatra iole racionalnom osobom treba da pročita, ne zbog toga što će vas naterati da se odreknete nečega u šta jako verujete, baš suprotno – otvoriće vam nove vidike, nekima horizonte, a neki će prosto samo progledati i videti svet onakav kakav on jeste.

Izdavačka kuća Heliks nedavno je objavila da će krenuti sa čitavom serijom knjiga iz opusa Richarda Dawkins-a. Iskoristio bih ovu priliku da im se lično zahvalim na ovim predivnim izdanjima i naporu da nas obogate najboljim svetskim naslovima. Kako piše o izdavaču na kraju: “One podstiču logičan i racionalan način razmišljanja i kritičkog rasuđivanja, kao temeljno životno načelo za donošenje ispravnih zaključaka” – Mene ste kupili. A prevodi su sjajni.
djavoljev kapelanĐavoljev kapelan je broj tri iz edicije, a podnaslov ove knjige je “Razmišljanje o nadi, lažima, nauci i ljubavi”, koju je Dawkins objavio 2003. godine. Naime, radi se o knjizi koja se zapravo sastoji od 32 eseja koje je Dawkins napisao u periodu nakon njegove knjige “Razmotavanje duge” (Unweaving the Rainbow). Ti eseji se bave različitim temama uključujuči pseudonauku, genetički determinizam, meme, terorizam, religiju i kreacionizam. Deo knjige je čak posvećen prepisci koju je imao sa, kako ga naziva, “evolucionistom teške kategorije” Stepen Jay Gould-om. Među esejima je vrlo dirljiv i genijalan “Posmrtni govor za Daglasa Adamsa” (njih dvojca su bili bliski prijatelji). Zadržavajući čistu formu naracije, Dawkins nam gotovo Saganovskom poetikom približava fascinantne i neverovatne stvari, pojave ovog našeg “Srednjeg sveta”.
Neverovatno je sa koliko pozitivizma zrače reči koje prosto upijate hipnotički, ne ispuštajući knjigu iz ruku (ili je barem to slučaj sa mnom). Ova knjiga je predivan primer toga na koji način treba da se razmišlja o nauci i njenoj popularizaciji, kako o društvu i mnogim društvenim pojavama unutar njega. Nimalo dosadan, u više navrata glasnik nove budućnosti (neki bi takvog čoveka nazvali prorokom u religioznom smislu, mada je ovde slučaj o projekcijama), poetičan, ispunjen neverovatnom snagom koja prosto iz njega isijava. Daje nam nadu za novi početak ili nadgradnju koja nam treba da premostimo ovu tmurnu i sivu sadašnjost punu konflikta, nerazumevanja, sujeverja, duplih standarda, nerazmišljanja. Kako bi to Daglas rekao:

“Svet je mesto takve nepojamne složenosti, bogatstva i čudnovatosti da je to apsoultno fantastično. Sama ideja da tolika složenost može nastati ne samo iz takve jednostavnosti, već verovatno ni iz čega, najfantastičnija je i najneobičnija od svih. A kada steknete nekakav uvid u to kako se sve moglo dogoditi – onda je to čudesno. Što se mene tiče, prilika da proživite 70 ili 80 godina u takvom svemiru, dobro je utrošeno vreme.”

Advertisements