Artur Klark i Frederik Pol – Poslednja teorema, Laguna

Striktno kritički gledano, ova knjiga ne spada u Klarkovu najbolju prozu. Bez obzira što je u suštini napisana u ko-operaciji, prepoznaje se njegov autentični pečat.

Prošlo je skoro tri godine od kako je najveći pisac Naučne fantastike Ser Artur Klark preminuo. Za mene lično bio je to tužan dan pogotovo zato što je tog dana meni bio rođendan. “Poslednja teorema” je ujedno i poslednja priča koju je ispričao ovaj gigant.

Rad na knjizi započeo je 2004. godine, ali je zbog zdravstvenih komplikacija (bolovao je od Polievog sindroma) dve godine kasnije napredovanje romana dovedeno u pitanje, pa je svoje beleške poverio saradniku Frederik Pol-u, koji je uz konsultacije sa njim, i iz uputstava koje je zapisivao, uspeo da dovrši započeto delo uz veliki napor i uprkos svojim zdravstvenim poteškoćama (Pol je dve godine mlađi od Klarka). Klark je odobrio dovršen tekst “Poslednje teoreme” par dana pre nego što je preminuo, a knjiga je objavljena posthumno u avgustu 2008. godine. Srpska čitalačka publika posredstvom Lagune dobila je mogućnost da se poslednji put otisne u avanturu Klarkove“poslednje odiseje”.

Sam koncept romana prati dve paralelne priče, mladi matematičar iz Šri Lanke Ranžit je opsednut idejom da dokaže Fermanovu teoremu, najpoznatiju teoremu u matematici, koja i dan danas posle 357 godina ostaje nerešena, problem koji je isprovocirao najveći broj netačnih rešenja, a koju je postavio Pjer De Ferma. Ogleda se u principu – da ne postoje pozitivni celi brojevi a, b, i c takvi da gde je n prirodan broj veći od 2. Ovo nije “poslenja teorema” koju je Ferman postavio, već je poslednja koju treba dokazati. tm_1291791465

Uz svojstvene “slike i ideje” koje je Klark “provlačio”kroz svoj rad, knjiga odiše pejzažom Šri Lanke njegovog dugogodišnjeg doma koji je toliko voleo. Oktrivamo vrlo lične pojedinosti iz Klarkovog života projektovane kroz glavnog lika, scene iz svakodnevnog života, prirodne lepote, ali takođe i socijalne i političke teme koje potresaju ovu zemlju. Tenzije među državama i nuklerano naoružavanje i testiranje razorne moći atomske bombe privlači pažnju vanzemaljske rase koja vlada galaksijom – Grand galaktici odlučuju da nakon ustanovljene pretnje koju ljudi i njihovog oružija za masovno uništenje predstavljaju uklone kompletnu ljudsku civilizaciju koju doživljavaju kao faktor koji remeti njihove planove u poretku koji su uspostavili. Posredstvom rasa u njihovoj službi pripremaju holokaust koji zbog zbog ograničenosti putovanja kroz svemir sporo ali siugrno dolazi.

 

BEŠUMNA GRMLJAVINA

Suprotno svojim principima, Randžit počinje da radi za tajnu međunarodnu organizaciju Pax per fidem koju predvodi ratni huškač, penzionisani potpukovnik Bledso. Oni su razvili smrtonosno elektromagnetno oružje pod nazivom Bešumna grmljavina koje može da uništiti sve elektronske uređaje na svetu. Uprkos naporima svetskih velesila Amerike, Kine i Evrope da očuvaju mir, one će se ipak naći u situaciji da otpočnu borbu za svetsku dominaciju. U međuvremenu, vrhunac proslave izgradnje svemirskog lifta predstavljaju prve Olimpijske igre na Mesecu. Kada prva vanzemaljska letelica bude slučajno primećena, Randžit će morati da preispita svoje postupke u pokušaju da spase živote, ne samo svoje porodice, već celog čovečanstva.

Striktno kritički gledano, ova knjiga ne spada u Klarkovu najbolju prozu. Bez obzira što je u suštini napisana u ko-operaciji, prepoznaje se njegov autentični pečat. U pitanju je isti stil, pozitivizam kojim odiše kompletan opus majstora SF-a, radost učenja i predstavljanja matematike i nauke kao pozitivne pokretačke snage, smisao za humor. Jednaku počast treba dati Frederiku Polu, koji je sa mnogo veštine uspeo da nam prenese zagonetke matematike i da pritom spoji dva naizgled nespojiva konteksta, i to na način koji priliči starim SF majstorima. Upravo zbog toga mislim da ovu knjigu treba pročitati, taj stil naracije koji možemo da osetimo jedino još kod Asimova ili Heinlein-a (njih trojca čine Veliku trojku majstora SF-a) je poslednji eho zlatnog doba koji je zaista teško emulirati ili reprodukovati.

Nakon poslednje strane shvatićete da nećete videti više ovakav, roman niti njemu sličan. Ostaće vam u toplom sećanju mnogo više nego što ćete možda i očekivati, a ovo je ujedno i poslednja prilika da se intimno rastanete sa poslednjim majstorom klasične Naučne fantastike. Na kraju ostaje samo prikladno citiram još jednog velikana: „Klark je učinio ogromnu uslugu svetu pripremajući nas za ozbiljno ljudsko prisustvo izvan granica Zemlje.“ – Karl Segan

 PS: Ukoliko vas zanima Fermanova teorema kliknite play.

 

Advertisements