Majkl Bruks – 13 pojava koje nemaju smisla

Najintrigantnije naučne misterije našeg doba, Laguna

Ovi “problemi”, “anomalije” ne predstavljaju “slepe ulice” u nauci. Pomeranje paradigmi prouzrokovano je upravo nesuglasicama i različitim mišljenjima koji nastaju podnošenjem hipoteza na određen set “dokaza” dobijenih na osnovu eksperimenta ili observacija. Viđali smo to dosta puta u prošlosti.

42!  Tako je Daglas Adams odgovorio na ultimativno pitanje Univerzuma, života i svega. Doduše, Monty Python ekipa ima drugačije objašnjenje, ali ono što je zapravo zanimljivo u trenutku pisanja ovih redova, je datum 10.10.2010. ili 101010 koji kada pretvorite u binarno = 42, i ovo je jedini datum u ovom veku koji se podudara sa gore pomenutim Adamsovim odgovorom (ko nije čitao “Autostoperski vodič” molim neka to uradi ili barem odgleda film).

tm_1287038445

Nauka sama po sebi je evoluirajući konstrukt ili poduhvat koji zahteva generacijski rad i nadgradnju. Poduhvat koji prelazi granice ljudskog duha i imaginacije i moćan alat pomoću kojeg možemo doći do odgovora na najfundamentalnija pitanja koja nas muče. Kako je to rekao Isak Asimov – “Najuzbudljivija rečenica koja se čuje u nauci, ona koja najavljuje najveće otkriće , nije “Eureka”, već “Hm… Baš neobično…”, što je ujedno i rečenica kojom počinje ova knjiga. “13. pojava koje nemaju smisla” je osvežavajuće štivo koje posredstvom Lagune dolazi i pred naše čitaoce.

Postavši svetski bestseler, ovo delo popularne nauke (jedno od retkih u Srbiji), bacilo je novo svetlo na “poteškoće” sa kojima se nauka suočava objašnjavajući svet oko nas. U trinaest vrlo sistematičnih i odlično napisanih poglavlja, Majkl Bruks nam otkriva koliko je zapravo kompleksan put do odgovora i o kakvom se trnju radi na tom putu do zvezda.

Ko je Majlk Bruks?

tm_1287041411

Ukratko, Majkl Bruks je novinar, autor koji je zapravo doktor kvantne fizike i radi na popularizaciji nauke. Urednik New Scientist-a, piše za The Guardian, The Observer, The Indenpendent, Times Higher Education Supplement magazine, i naravno Playboy. Napisao je dve knjige: prva koju je objavio 2007. nosi naslov “Entanglement”, dok druga produbljava članak koji je Bruks napisao u The Newscientist-u o “anomalijama” u nauci, sa istim naslovom: “13 things that do not make sense”.

Postoji znatan broj eksperimenata i pojava na koje za sada ne postoji odgovor. Gde je ostalih 96% kosmosa – Šta je to tamna energija i tamna materija? Anomalija Pionira? Varijabilne konstante – kako uopšte znamo da li određeni zakoni deluju? Hladna fuzija, Život – Da li ste više od skupa svojih gena i hemikalija? Otkiće života na Marsu? – Viking eksperiment, Da li su se vanzemaljci javili – misterija signala WOW! (po kome je snimljen film – Contact), Čudovišni virus sa aspiracijama uništenja živih organizama na vrlo sistematičan način (ideologija slična Skynet-a, u Terminatoru), Mimi virus je klasifikovan kao najkrupniji primerak  nukleocitoplazmičkog velikog DNK virusa (NDLDV).  Smrt – problem evolucije sa mehanizmom samouništenja. Seks – da li postoji bolja reproduktivna strategija? “Možda nikada o tome niste razmišljali ali seks je prava misterija – centralna enigma svega toga je aseksualna reprodukcija mnogo bolji način za reprodukciju i zašto ona nije preovladala?”

Šta je slobodna volja i ko zapravo donosi odluke za vas? Ko vuče konce? Efekat placeba –  samoisceljenje putem (auto)sugestije ili lečenje dobrim namerama? Homeopatija – očigledno apsurdna i jednostavno ne radi.

Svako od ovih poglavlja može se čitati kao zasebna tema. Što je odlično, jer ukoliko vam je neka tema “dosadna” tj. nezanimljiva (mada ne znam kako bi mogla da bude) prosto se možete prešaltati na neki drugi deo knjige. Ovi “problemi”“anomalije” ne predstavljaju “slepe ulice” u nauci. Pomeranje paradigmi prouzrokovano je upravo nesuglasicama i različitim mišljenjima koji nastaju podnošenjem hipoteza na određen set “dokaza” dobijenih na osnovu eksperimenta ili obzervacija. Viđali smo to dosta puta u prošlosti, a različitih mišljenja itekako ima. Što opet pokazuje spektar i veličinu nauke. Ne postoji ništa lepše nego da bacite svoju hipotezu i gledate kako biva napadana sa svih strana. Ukoliko ste u pravu održaće se, ukoliko niste – uvek je tu ponova tabla za crtanje.

Oni sa malo više pesimističnijim pogledom, i mogu reći siromašnijim, koji se bave popunjavanjem rupa u zidu nauke, želim da posvetim sledeću pesmu, a svima koji obožavaju misteriju, želim da preporučim ovu knjigu kao “must read”.

P.S: Linkovi nisu tu bezveze. 🙂

Advertisements