Nil de Gras Tajson: Nastanci – 14 milijardi godina kosmičke evolucije, Laguna

Ova knjiga nas uči perspektivi i na to kako gledamo sebe. Ona je o činjenicama, a ne o onome što mi želimo da Univerzum bude. Daje nam red veličina i izmešta našu opsednutost, aroganciju i samovažnost.

tm_1296184681Oduvek sam se divio ljudima koji imaju potrebu da se bave velikim pitanjima i želju da se uhvate u koštac sa nepreglednim količinama podataka.

U istoriji nauke ima dosta takvih primera, ono što je zapravo suština jeste da je potreban i talenat da se ta velika pitanja predoče široj javnosti kako bi je upoznali sa rezultatima. U redovima naučnika na svu sreću postoje takvi ljudi koji se posvećuju edukaciji i širenju razumevanja nauke, Nil de Gras Tajson (Neil de Grass Tyson) je jedan od njih.

Nil De Gras Tajson je astrofizičar i komunikator nauke. Trenutno je na poziciji direktora čuvenog Hayden Planetarium-a, saradnik Odeljenja za Astrofiziku pri American Museum of Natural History, od 2006. godine domaćin je naučno edukativnog TV serijala “Nauka sada” (Science now) na PBS-u. Autor je mnogih kolumni, napisao je desetine knjiga i često se pojavljuje na Američkoj televiziji. Često ga porede sa Carl Sagan-om koji je zaista imao dosta uticaja na Tajsonovu karijeru (iako postoji generacijska razlika u pitanju je vreme kada Tajson krenuo da se bavi popularizacijom nauke). 

2001. godine dobio je nagradu NASA-e za izuzetan doprinos u promociji nauke, 2000. Magazin “People” mu je dodelio nagradu “Najseksipilniji astrofizičar godine”. Nosilac je brojnih nagrada, ima trinaest (brojevima 13) počasnih doktorata, nalazi se na “Time” listi 100 najuticajnijih ljudi u svetu i spada u 50 vodećih mozgova u nauci. Oprobao se i kao glumac u dve televizijske serije glumeći samog sebe. Veliki Dr. Sheldon Cooper (The big bang theory) i Dr. Rodney McKay (Stargate Atlantis) zamerili su mu na onome po čemu ga ljudi najviše prepoznaju – kao čoveka koji je najviše doprineo “skidanju” Plutona sa liste planeta. (tako je, imamo osam planeta u Sunčevom sistemu)  

Knjgu “Nastanci – Četrnaest milijardi godina kosmičke evolucije”  sam već u nekoliko navrata poklanjao svojim prijateljima, pošto smatram da je izuzetno dobar i neprocenjiv pregled naših saznanja o Univerzumu (knjiga košta 250 dinara, za to ni nemate ništa pošteno da kupite, možda tri piva).

Oduvek sam se pitao zašto u našim školama nemamo predmet koji će nas intelektualno izazvati, inspirisati da postavljamo pitanja koja su zaista bitna, a ne da prosto upijamo činjenice kao sunđeri i da ih ponavljamo kao papagaji. Čak i ono malo Astronomije u okviru Fizike (u gimnazijama je odvojena u udžbenik) napisano je krajnje nezanimljivo, da ne kažem vrlo dosadno (mada mislim da je to do nastavnika).

Ne razumem zašto ova knjiga ne koristi u te svrhe? Očigledno napisana u co-autorstvu sa Donaldo Goldsmit-om za potrebe kasnijeg PBS serijala, i uprkos temi, knjiga je odlično izvedena i vrlo je “pitka” za čitanje. Kao što joj naziv kaže pokriva vreme od samog nastanka Univerzuma do danas, ali i o njegovoj sudbini u budućnosti.

Ako ste se ikada zapitali kako su nastale zvezde? Galaksije? Solarni sistem? Život na Zemlji? Šta to čini naš solarni sistem? Da li smo sami u univerzumu? Šta je to crna materija ili energija? Šta se desilo u prvoj milisekundi posle Velikog praska? – svako od ovih pitanja (i mnogo drugih) je obrađeno temljeno, metodično, sa željom da se svaka pojava objasni tako da čitalac koji je potpuno nov na polju astrofizike i kosmologije može da razume modele, ideje i korišćene koncepte.

Mnogo toga je po potrebi domen teorije ili je jako utemeljeno na logici i matematici, nešto od toga (ili možda većina) će vam biti novo i konfuzno, ali nemojte da dozvolite da vas to odvrati (preporučujem da ukoliko nešto ne razumete, potražite na internetuod čitanja. Ukoliko preprodite “poteškoće”, bićete kompletno obuzeti entuzijazmom kojim autori plene dok vas vode na ovo putovanje.

Ova knjiga nas uči perspektivi i na to kako gledamo sebe. Ona je o činjenicama, a ne o onome što mi želimo da Univerzum bude. Daje nam red veličina i izmešta našu opsednutost, aroganciju i samovažnost. Ne kaže nam da nismo važni, već da naša “važnost” treba da se meri na mnogo manjoj skali. Postoji toliko stvari koje tek trebamo da otkrijemo, toliko je toga ostalo da se nauči. Da mislimo da smo mi to što je najinteresantnije u celom Kosmosu jeste samo način da ograničimo našu maštu.

P.S: Klipovi naravno nisu tu bezveze. 🙂

 

Advertisements