Hologramska revolucija: Kako hologrami menjaju način komunikacije

„Pomozi mi, Obi Wan Kenobi, ti si moja jedina nada“ – Verujem da se svi sećaju ove scene iz Ratova Zvezda i da je to, iako ne prvo pojavljivanje hologramske projekcije, ipak najpoznatija scena u kinematografiji. Naime, koreni ove ideje sežu mnogo dublje u prošlost. Prvi put u literaturi  holografija je prikazana kao način komunikacije u  romanu velikog majstora Žila Verna „Carpathian castle“ iz 1893. godine, gde se kompletna radnja bazira oko jednog lika i događaja kroz koje prolazi, a koji su predstavljeni putem  „projektovane slike“. Sredinom 70. godina koncept „holodeka“ je prikazan u animiranoj inkarnaciji originalnog serijala Zvezdanih Staza, da bi nakon toga holografska projekcija postala relativno čest način komunikacije u naučno-fantastičnim serijalima i filmskim ostvarenjima.

Ono što je jasno od početka jeste da hologram menja način komunikacije i pruža ogroman potencijal kako u svetu zabave, tako i u svetu telekomunikacija i biznisa.

Bilo da je u pitanju  projektovanje sopstvene ličnosti ili simulacije kompletnih prirodnih okruženja, nismo tj. nećemo biti više fizički ograničeni i bićemo u mogućnosti da vršimo interakciju sa ljudima koji su na drugačijim fizičkim lokacijama širom sveta. To će svakako uticati na način na koji uspostavljamo veze jedni sa drugima, ali i više o toga: dobijamo šansu da „vratimo iz mrtvih“ poznate ličnosti ili čak voljene osobe za koje smo bili jako vezani. Otelotvorenje te ideje bio je Coachela muzički festival na kojem je „nastupila“ holografska projekcija Tupaca Shakura koji je preminuo 1996.godine. (holografska u širem smislu). Ne postoji osoba koja je pogledala ovaj nastup, a da nije osetila blagu nevericu i jezu kada su Dr. Dre i Snoop Dog počeli interakciju sa „holografskom“ projekcijom Paca.

Jedan ovakav primer smo imali i kod nas u Beogradu prilikom otvaranja Univerzijade 2009. godine kada nam se putem holograma obratio Milutin Milanković.

Koncept

Kada govorimo o simuliranom „hologramskom okruženju“, najpopularniji naučno-fantastični koncept, i za sada samo to, jeste Holodek iz Zvezdanih staza – Sledeća generacija (Star Trek – The Next Generation). Holodek je prostorija u koju kada uđete možete da aktivirate „program“ koji stvara autentično okruženje i situacije koje su autentične i precizne kao i u realnom životu.

Iako nemamo ovakakvu naprednu tehnologiju još uvek (verovatno je nećemo imati ni u narednih nekoliko generacija), počinjemo da uviđamo te prve korake iz naučno-fantastičnih okvira ka realnosti. Holodek u naznakama možemo da prepoznamo u mogućnostima koje su u vezi sa projektom kalifornijskog univerziteta Berkli. Teleimmersion tehnologija za sada omogućava komunikaciju i interakciju korisnika u virtuelnoj stvarnosti, ali pitanje je kako možemo da napravimo holograme u realnom svetu, a ne u filmskom studfiju sa CGI kontrolisanim okruženjem? Ili – kada ćemo imati svoj lični holodekMičio Kaku je pokušao da odgovori na takvo pitanje.

Hologrami su u svojoj srži zapravo snimljene pokretne slike koje se projektuju u medijum putem laserskog snopa koje prelamaju ogledala, i šalju sliku na specijalni transparentni film pod uglom koji je takav da nam se čini da slika „pluta“ sama od sebe i na taj način proizvodi efekat da neka osoba stoji ispred nas. Zamislite takav konferencijski poziv svom kolegi na suprotnoj strani sveta – za par godina će se odvijati u projektovanoj konferencijskoj sobi, umesto da sa njim pričate putem video poziva. Na ovaj način moći ćete da komunicirate verbalno kao da ste zajedno u prostoriji. Ovakav primer smo videli nedavno u filmu „Prometheus“ Ridlija Skota.  Holografska industrija će itekako promenti način komunikacije u svakoj industriji i promeniti odnos kako komuniciramo na svakodnevnom nivou.

Sadašnjost kao pogled u budućnost

Čak iako niste gledali Superbol verovatno ste čuli za sjajan vizuelni nastup Beyonce koja je imala uz sebe LED pod koji je napravio 3D efekat okoline (prvo na podu onda na zidu) i na taj način pridodao još jednu dimenziju već vizuelno snažnom nastupu.

Nema potrebe istaći očigledno: da će ova tehnologija sve više i više postajati deo živih nastupa. Uzmite npr. Hatsune Miku, pop zvezdu iz Japana, koja kao i Beyonce prodaje svoje albume, ali sa jednom razlikom – ona nije realna osoba, ona je holografska pop zvezda koja je proizvedena od strane jedne japanske kompanije. Ona je postala toliko popularna da su ljudi plaćali koncerte samo da bi je videli kako peva „uživo“.

Zvuči vrlo neverovatno, ali zašto onda po tom principu ne bi posećivali realistične holografske nastupe? Recimo, uzmite bilo koju brodvejsku predstavu ili izvođenje Hamleta. Za pretpostaviti je, s razlogom, da uskoro umetnici neće morati da putuju uopšte nego će koristiti svoj holografski avatar koji može da se simultano projektuje na veliki broj bina širom sveta u istom trenutku, dok oni nastupaju u svom studiju. Publika će imati prilike da vidi svoje omiljene izvođače koje do sada nije imala prilike da vidi i sve to za manji novac nakon inicijalnih troškova optimizacije prostora za takve nastupe.

Holografska tehnologija omogućava da komuniciramo sa bilo koje tačke na planeti. Vaše kolege mogu biti hologrami u vašoj radnoj sobi unutar vašeg doma, bili bi prisutni u radnom okruženju, bili bi ste u toku sa svim dnevnim rutinama, mogli bi da imate savršeno normalnu interakciju sa bilo kim, ali ne bi ste morali da napustite kuću ili gde god ste već. Eksperti predviđaju da će kroz 15 godina ovo biti itekako moguće.

Nedavno se na konferenciji u Turskoj generalna menadžerka Intela Cidgem Ertem obratila publici putem holograma, i tako eliminisala distancu između publike i nje. Kada vrlo zauzeti direktori nemaju vremena da putuju, ili moraju da budu na dva mesta u isto vreme, mogučnost da projektuju sebe bilo gde ima neprocenjivu vrednost.

U trenutku kada holografska projekcija postane standard u komunikaciji kao što je sada Internet ili telefonija, faktori troškova ili distance neće biti više faktori u „prisustvu“ na važnim poslovnim funkcijama.

Tekst originalno objavljen na: marketingitd.com

Izvor: psfk.com (preveo i priredio autor)
Ilustracija: Hatsune Miku official facebook page

 

Advertisements