SparkMe 2014: Inovativna, disruptivna, YO konferencija

U organizaciji Domain.me, 19. i 20. juna u hotelu Mediteran u Bečićima održana je druga po redu regionalna konferencija Spark.me pod sloganom „Spark your inner hero“. Bečići su tako postali regionalni hub koji je okupio  puno ljudi iz oblasti digitalnih komunikacija, internet preduzetnika, inženjera. Pričalo se, naravno, o startupovima. Ovogodišnji LineUp predavača obećavao je odlične priče i pre same konferencije. Iskren da budem, nisam imao nikakva očekivanja i bio sam blago rečeno – moždano oduvan! Sada mi je jasno šta sam, nažalost, propustio prošli put.

KEYNOTES

Bilo je sjajnih predavanja i konferencijska sala bila je puna oba dana, od ranog jutra do kasnih popodnevnih sati (kudos ko se setio školskog zvona – prim. aut.). Lično bih izdvojio predavanja Alfa Rehna, Heder Rasel, Skota Berkuna, Ivana Hernandeza i Davida Armna. Ovo nikako ne znači da su ostala manje bitna, već su ovo ona predavanja koja su izazvala oluju mozgova.

Alf-Rehn

Alf Rehn, profesor menadžmenta, otvorio je konferenciju svojim „disruptivnim“ predavanjem o krizi inovacije. Alf je upozorio na zamke u opšte rastućem trendu inovacija i rekao da se više priča o inovacijama nego što se zaista nešto radi po tom pitanju. Vrlo ilustrativnim primerima opisao je „najbolje prakse“ tj. „sranja koja su nekada radila“ kao pojavu „prividne inovacije“ – „Dodati neki ukus i nazvati to inovacijom?“.

Postoji hiljade proizvoda i usluga koji su prosto nepotrebni, a prodaju se kao inovacija. Ceo svet nekako upada u hype i biva opčinjen ovom inovativnom pornografijom, a kao i u realnoj, sve je savršeno, sve je lepo, sve je sjajno. Nedostaje nered, nije perfektno, nedostaje trud, nedostaje znoj i na kraju pomisliš – To je to?! Ovakva slika distorzira sam pojam inovacije, a mlađe generacije totalno gube suštinu šta zapravo inovacija predstavlja!

Stotine knjiga na temu inovacije objavljuje se nedeljno, a ukoliko pročitate tri knjige na tu temu dnevno, ne bi bili ispred nekog, nego biste bili u velikom zaostatku i – poludeli biste u roku od nedelju dana. Stotine mladih ljudi danas pročitaju dve do tri knjige i misle da je to tako lako. Da to funkcioniše, da su baš oni ti koji će promeniti nešto.

Ovo je problematično: 97% startupa propada, jer ljudi prave nešto, ali nemaju pojma zašto to rade. Šta imamo od novca koji se globalno ulaže u „inovacije“? Imamo tone i tone bespotrebnih mobilnih aplikacija, poput Yo!. Problem je što nijedna od tih aplikacija ne služi da se rešavaju pravi problemi, već se sav taj novac troši prividno na „ovakve stvari“ i time inovacija postaje još samo jedna aplikacija u nizu.

Živimo u ubeđenju da smo mi ti „inovatori“ koji će promeniti svet, dok je zapravo istina da je vrhunac inovacije bio negde u 19. veku, kada su ljudi zapravo pravili te male stvari poput antibiotika, struje, kanalizacionih sistema, železnice – nešto što je zaista dalo iskru velikim industrijama kasnije. Gde je ROII ( Return on Inovation Investment)? Da li dobijamo zaista nešto za uložene pare? Ne bi se reklo da je tako, mada taj dijalog se ni ne vodi. Ali ima još uvek vremena i nade da se inovacija vrati pod okrilje svog značenja, inovacija je skok – napustite sranje.

Šta je budućnost inovacije? Budućnost počinje sa dijalogom, sa mladim ljudima koji misle drugačije, ne ovako drugačije, već da zaista razumemo suštinu transformacije kako možemo da unapredimo ljudske živote, društvo, nacije i rešimo ogromne probleme koje nam ta ista budućnost donosi. Vreme je da promenimo ton diskusije.

HR-1024x588

Heather Russel kupila je sve prisutne prvim slajdom svoje prezentacije (sala puna geekova – no brainer). Njena kompanija Rinkya.com je e-commerce firma smeštena u Tokiju koju je sama osnovala i koja je vrlo uspešna.  Heather nam je iz prve ruke ispričala kroz interaktivni kviz kako se postaje CEO i koje su to odluke sa kojima se ljudi koji upravljaju biznisom sreću svakog dana.

„Da li znate šta vođstvo podrazumeva? Podrazumeva da svaku tvoju odluku preispituje svaki pametnjaković koji ima usta. Ali kada onaj koji vodi počne da preispituje samog sebe, to je kraj za njega, za pametnjakovića, za sve“. Ipak, „da bi vodili prvo morate naučiti da pratite“, kako je pre toga veliki komandant Noćne straže Mormont istakao.

Thorne-Heather-1024x576

CEO pravi greške, ali CEO preuzima odgovornost – odmah! On donosi odluke koje mogu biti pogrešne sa stanovištva posla recimo, ali ta odluka možda ima vrlo duboku moralno etičku notu koja nije prisutna na prvi pogled i nema instantnu manifestaciju. Kao CEO morate biti iskreni, morate biti u prvim borbenim redovima sa svojim zaposlenima – „Pripremite se da čistite toalete i krečite!“.

„CEO ne mora biti najpametnija osoba u firmi, već mora biti u stanju da pronađe najpametnije! Ukoliko vi smatrate da ste najpametniji u sobi, trebalo bi da napustite prostoriju.“

Uvek se okružujte pametnijim ljudima u životu, jer ćete tako više naučiti. Ukoliko imate zaposlenog koji radi dve godine loše, to nije njegov problem već je vaš, vi ste odgovorni! Budite odlučni!

Jedini način da postanete dobri u donošenju odluka jeste da donosite odluke!

Scot-Berkun

Scott Berkun, autor knjige „Year without pants: WordPress.com & future of Work“, koji je mnogo više od „samo pisca“, govorio je o budućnosti poslovanja i načinu rada u Automatic-u, firmi koja je vlasnik WordPress.com, gde je radio kao menadžer. Scott je pre toga radio u Microsoftu na „tradicionalan“ način u velikom sistemu.

Počeo je da razmišlja i piše na temu upravljanja projektima. Kao što sam naziv knjige insinuira, u pitanju je rad od kuće u gaćama. Sve više i više firmi praktikuje „remote work“, ali kako to utiče na komnunikaciju među zaposlenima? I na biznis? Scott nas je proveo kroz primere Automatic-a.

Kao neko ko se bavi pisanjem o organizaciji rada, postoji realna opasnost da se upadne u zamku i da postanete udaljeni od pravog rada o kome zapravo pišete. Mnogo ljudi koji imaju titulu eksperta na neku temu, kada pogledamo pažljivije šta rade, možemo da vidimo da je prošlo mnogo godina od kako su oni zapravo radili to o čemu vam daju savet.

I to je ono što je opasno, jer oni više ne razumeju izazove i teške situacije u kojima se neko ko radi nalazi i radi posao. „…Tako da je lepo to što pišete, ali sa vremena na vreme morate se vratiti u rovove i zapravo raditi.“

Filozofija i koncepti rada – „Jedna od stvari koje svi radimo, i to radimo veoma loše, jeste predviđanje budućnosti. Šta je next big thing?“

 

Ispitivanje 2012 koje je uradila firma Gallup u US  pitala je ljude koliko su motivisani na poslu. 72% odgovorilo je da  nisu motivisani svojim poslom. Pola od ovog broja odgovorilo je da ih uopšte nije ni briga to što se vidi da ih nije briga.

Zamislite samo hirurge, pilote koje ne zanima uopšte njihov posao? To je ogroman broj!  To znači da nešto u vezi posla ne funkcioniše. Ovo je izazov za ljude u menadžmentu, jer sigurno se ne radi o tome da se ljudi isključuju zbog samog posla koji obavljaju, već zbog toga kako su tretirani i sa kim rade.

„Šta je to što ljude održava zainteresovanim za svoj posao i koliko odgovornosti vođstvo uzima na sebe da bi se to ostvarilo?  Kako to izgleda ukoliko obrnemo posao na glavačke? Kakve to efekte ima na posao? Da li je bolje ili gore, ili nema uopšte nikakve veze ? To je ono što sam kao menadžer hteo da saznam“. Oko 20% rada na planeti se radi daljinski, a kako tehnologija bude napredovala, taj broj će se povećavati.

U Americi postoji ta fundamentalna vera da se radi od 9 do 5. Kao da će nešto magično da se desi u 9 ujutru, pa morate biti na poslu. Takođe postoji i verovanje da ukoliko nosite kravatu i odelo izgledate ozbiljnije i pametnije. Međutim, za ova verovanja ne postoji nijedan naučni dokaz da poboljšavaju produktivnost.

Koje su prakse u WordPress.com?  

  • Bilo kakve konvencije ne služe ničemu. Ljudi rade tako jer im je rečeno da tako treba da se radi. Da treba da nose kravatu i odelo.
  • Niko ne koristi email za internu komunikaciju! Niko! Svi imaju adresu, ali to nije način komunikacije. Previše je konfuzan i nepraktičan. Koristi se Skype, IRC, WordPress P2 tema.
  • Svi rade gledajući u neku vrstu ekrana. To znači da je apslutno nebitno da zaposleni budu u istoj prostoriji. Zaposleni rade od kuće; kvalitet odrađenog posla je jedina metrika, lokacija nije bitna.
  • Eksperiment – osnova učenja.

Automatic zato zapošljava audicijom. Ako se prijavite za posao, nećete biti na klasičnom intervjuu za posao, već će vas odmah ubaciti u projekat. Na taj način možete odmah pokazati da znate da radite. Komunikacija je najbitniji aspekt rada od kuće. Ukoliko dobro komunicirate to je najključniji aspekt posla. Ne postoji jedan odgovor na sve ove stvari i svi smo različiti, ali ono što je najbitnije jeste da pokušate da utvrdite eksperimentom šta radi za vas.

Hernandez-1024x576

Ivan Hernandez, suosnivač agencije Digital Loop, koja se bavi transformacijom razmišljanja u digitalnoj eri, počeo je priču navodom da je nepromenjivost najveći rizik“ u ovom trenutku i da treba prigrliti promenu, ne kao način da nađemo nove načine za rešavanje problema, već da „nađemo nove probleme koje možemo da rešimo“.  Stvari se menjaju oko nas sve brže i brže, a to znači da su nam potrebne nove strategije, nove ideje, novi proizvodi, a to vodi do neizbežne, pogađate, – Inovacije. Nažalost, ovaj termin je postao beznačajan, ali to ne znači da nije važan.

Postoji problem, a on se sastoji u tome da većina kompanija i organizacija smatraju da je inovacija napraviti proizvod koji je manji, tanji, lepši, od boljeg materijala, drugačije teksture ili ukusa. To je poboljšavanje, i to je u redu, ali to nije inovacija. Problem leži u tome da će doći dan, ukoliko se samo to dešava, kada ćemo stići do limita pobošljavanja, jer nam materijali ili tehnologija fizički neće više dozvoljavati da to radimo. Desiće se promena. Kao što je to bio slučaj sa recimo muzičkom industrijom. Više nije bilo bitno da li će neko kupiti CD, već je postalo bitno imati pristup muzici. Ovakve promene prouzrokuju „disruptivne“ posledice na tržištu.

Ukoliko isključimo tehnologiju iz jednačine, ono na šta bi trebalo da obratimo pažnju je „mindset“, tj. da usvojimo „disruptivno“ razmišljanje. Da bismo primenili „disruptivno ponašanje“, moramo da promenimo način na koji razmišljamo o konkurenciji, problemima i proizvodima koje pravimo. Da počnemo da „radimo drugačije“, ne samo da poboljšavamo. Ovo vodi do „disruptivne inovacije“, to znači da svoj proizvod, biznis ili uslugu okrenete u kompletno drugi pravac. Dakle, „ne uspevamo tako što radimo nešto bolje, nego tako što to radimo drugačije“.

Da bismo ovo postigli trebalo bi da unapred vizualizujemo prazninu, kako bismo mogli da vidimo potrebu za proizvodom ili uslugom koja je potrebna, Potrebno je na prvo mesto staviti ljude i osmišljavati strategije koje su orijentisane prema potrebama ljudi (Human Centered Design).

Puno se govori o digitalu ovih dana, a da li znamo šta je to? To nisu gedžeti, to je cela era koja je logični nastavak informatičke revolucije. Svi mi živimo u digitalnom dobu, u savršenoj oluji. Savršena oluja je mešavina tri elemenata u istoj tački, a mi smo se našli u savršenoj digitalnoj oluji, u kojoj imamo pet elemenata – mobilnog, društvenih mreža, velikih podataka, naprednih senzora i lokacija, a svi oni se nalaze u našim džepovima. Sada je trenutak da se desi skok i da novim idejama pridodamo vrednost. Vrednost je ono što vraćate društvu svojim proizvodima i uslugama. Prihvatite promenu ili postanite nebitni.

David-Armano

David Armano, Global Strategy direktor, zatvorio je drugi dan Spark.Me konferencije predavanjem o „responsivnom marketingu“ i o tome kako treba da se gradi brend u Real Time svetu. Sadržaj je najbolja reklama. Postoji pet arhetipova sadržaja: 1. Priređivački; 2. Kolaborativni; 3. Originalni; 4. Konzumerski; i 5. Sponzorisan.

O modelima sadržaja treba razmišljati tako da budete u stanju da sagradite svoj sopstveni motor: informišite, stvarajte, distribuirajte, procenite i optimizujte. To nam je pokazao na primerima u praksi. Ono što je najbitnije jeste tajming, i da kontekst uz sadržaj bude upravo ono što zaista pravi razliku.

STARTUPS – Može biti samo jedan… i po.

Oba konferencijska dana završavala su se nadmetanjem startupa. U polufinalu prvog dana konferencije imali smo prilike da gledamo pitch-eve devet startapa koji su se borili za mogućnost odlaska na TechCrunch Disrupt SF Startup Alley.

Predstavili su se Body Recog – Hrvatska, CyberCity – Srbija, Ingen.io – Bugarska, Fliiby – Srbija, Awakening of Heroes – Srbija, 3d hair – Njemačka, Edgar – Slovenija, FishingBooker – Srbija i Anchor Travel – Rusija. Od njih su u finale prošli Body Recog, Edgar i FishingBookers.

U finalu su najbolji bili FishingBookers, ali su sudije odlučile da daju utešnu nagradu u vidu jedne karte za Startup Alley Edgar-u. Momci su zaslužili.

FishingBookers

ORGANIZACIJA I DRUGARI

Ovi ljudi na slici, koji su zaista neverovatni i fantastični. Koji su se pobrinuli da sve protekne jako glatko, koji su uvek tu. Ljudi koji su podigli lestvicu vrlo visoko. Hvala vam na predivnom druženju i na svemu. Hvala Vladimiru i Itani na pozivu i prilici da se družimo. Nikoli „who aim to misbehave“ ;), Maši koja je razbila vođenje konferencije, i svim drugarima koji su bili. Predobra energija.

Fotografije sa konferencije možete pogledati na SparkMe Facebook stranici, odakle su i fotografije u tekstu.

Spark-meP.S: Starks send their regards ❤

Red-Wedding

Tekst originalno objavljen na: marketingitd.com

Advertisements