Spark.Me 2016: Iskra koja pravi razliku Part.1

Nedelju dana je prošlo od Spark.me konferencije, a moj mozak i dalje procesuira fantastičnu količinu energetsko emocionalnog inputa koji je neizostavan deo ovog iskustva. Biti tamo u centru oluje mozgova i ideja je vrlo neverovatan osećaj koji ne može da se meri nikakvom skalom koja postoji ili koja meni pada na pamet.

Prvo i pre svega, iako sam to već par puta rekao, ovi momci i devojke sa slike iznad, treća spark.me generacija volontera pod sad već uhodanom veteranskom ekipom, ljudi su koji imaju magiju i potpiruju srca svih nas. Hvala vam još jednom na svemu i na mogućnosti da budem deo čitave priče.

Iako je po planu i programu konferencija počinjala u subotu 28. Maja, za mene kao i za većinu drugih počela je dan pre toga. Nakon puta i čekiranja, mogao bih da kažem već tradicionalno prva stvar koju sam uradio jeste da se bućnem u more (u kome se po običaju jedino kupaju rusi iz očiglednih razloga).

Nakon toga, ideja je bila da se zvanični blogeri upoznaju na pred konferencijskoj večeri. Ovom prilikom zahvalio bih Jenn što se potrudila da sve organizuje. Ovogodišnji blogerski sastav je bio poprilično jak i drago mi je što sam imao priliku da učim od ovih sjajnih ljudi.

ekipa-2

Sledeće jutro, svi očekujemo keynote koji će otvoriti konferenciju i taj osećaj kada treperi sve u vazduhu od pozitivnog naboja preko 500 učesnika (ili je to Mattova jutarnja kafa, sveže samlevena). Vanja najavljuje Briana Solisa uz Xzibitovu pesmu “X”, usput pričajući nam sagu koliko je truda bilo potrebno da se ovaj trenutak desi i on bude govornik X to the motherfuckin Z.

Uz veliki aplauz Brajan je odmah ušao u priču koja je ujedno i tema njegove poslednje knjige “X” u kojoj objašnjava koliko je “iskustvo” ključno kada je u pitanju proizvod ili usluga, sa akcentom na svet koji je sve više povezaniji i gde su individualna iskustva ta koja definišu odnos prema brendovima.

On je naveo da je potrebno da “odučimo ono što smo naučili”  i kako funkcionišemo svakodnevno,  jer se tehnologija razvija mnogo brže od naše mogućnosti da se na nju adaptiramo svesno. Jaz proizilazi iz toga da je raspon pažnje korisnika sve manji i manji, toliko da se meri u sekundama.

Sve ovo doprinosi tome da čak i naslove u medijima npr. ako ste primetili pišemo kapitalnim slovima uz veoma “catchy” prizvuk, koji je dizajniran isključivo da bude clickbait, što i nije najbolji način iskorišćavanja pažnje. Naravno, biće efektivno, ali će takođe proizvesti negativan efekat.

Sa druge strane imamo ljude koji dizajniraju iskustva tako da ulažu mnogo u rekonstruisanje procesa, ulazeći u samu psihologiju toga kako nešto funkcioniše iz perspektive korisnika unapređujući nešto što je bilo namerno polomljeno.

Ono što treba da imamo na umu jeste činjenica da uprkos tome što je nešto oduvek rađeno na neki način ne treba da bude definitivni način koji će ostajati i odolevati u momentu kada se svaka industrija menja iz korena.

Naučeni smo da pratimo vrlo stara pravila koja ne mogu više da se primenjuju, a posebno ne u eri digitalnog darvinizma gde imamo novu tehnologiju koju primenjujemo kroz stare koncepte.

Da bi se nešto promenilo potrebno je promeniti perspektivu. Pravi primeri za to su recimo Uber, AirBnB koji su uspeli da svojim servisima promene kompletne industrije i koji svakodnevno nailaze na društveni otpor jer su zaboli u suštinu problema.

Ključ je u doživljaju i iskustvu. Osim toga što se perspektiva menja, uz nju se ljudi povezuju, postaju zahtevniji, osvešćeniji; otud i mogućnost za nove stvari da zamene ono što je status quo.  Promena je teška, ali potrebna, jer nećemo biti u mogućnosti da uradimo ništa novo ukoliko ostanemo pri istim načinom razmišljanja.

Doduše ovo je pozitivno gledište i treba uzeti u obzir da postoji tzv. “paradoks povezanosti” koji u suštini minira i otkriva tamnu stranu tehnologije. Imao sam prilike da na ovu temu popričam jedan na jedan sa Brajanom, sa akcentom na digitalnu antropologiju – kovanicu koju koristi da bi proučavao kako tehnologija utiče na društvo i pojedinca, a koja podrazumeva psihologiju, sociologiju i antropologiju. Tema mi je jako bliska iz arheologije, stoga sam fasciniran kognitivnim putem nastanka ideja i kako one utiču i oblikuju pojedinca i zajednicu.

Solis

Sidenote: Nakon predavanja usledio je Q&A i pitanja publike. Na usputnu opasku da bi bilo dobro da popije čašu šampanjca, ista se stvorila na bini za manje od trideset sekundi, što je upravo ono o čemu je Brajan pričao. Čovek je napustio binu u stilu pravog hip hop MC-ja, ispuštajući mikrofon na zemlju.

Brian Solis

Glavni odgovorni “prijatelj” (on je bio taj koji je pomogao da se Brajan pojavi na konferenciji) Paul Papadimitriou govorio je sledeći. Iskren da budem, Pol je nakon Brajana nastavio da diže nivo uzbuđenja u sali, što nije nimalo lako. Imao sam prilike da pred ovogodišnji Spark pogledam njegovo predavanje iz 2015. godine.

Tema njegovog prošlogodišnjeg predavanja je bila to kako koristimo tehnologiju. Na koji način ona utiče na menjanje navika u radu i životu, stvarajući šokove svaki put kada dođe do inovacije (popularan termin je disruption). Inovacija (ovde je skriven video) dolazi onda kada se tehnologija koristi sa razumevanjem ljudskog iskustva, kada razumemo zašto radimo stvari koje radimo. Jedan jedini čovek može uticati na to da kompletna industrija bude uzdrmana.

Paul Papadimitriou

To poslednje je važna stvar, jer je ovogodišnja tema bila okrenuta pojedincu iliti kako doći do stadijuma da pomerite svoje granice, navike i verovanja da bi mogli uopšte da “mislite izvan kutije” kako se to popularno kaže. Pol ima predivne prezentacije, on je jedini koji je shvatio poruku “death by powerpoint” i odllučio da koristi više video nego slajd.

Paul

Tehnički izgleda mnogo tečnije dok priča i daje odličan vizuelni aspekt uz ono što govori (naravno tu su i patike/cipele). No, da se vratim na temu – oduvao nas je i mislim da je mnoge, uključujući tu i mene, neplanirano potpuno oduševio.

Njegova glavna poruka je ujedno i naslov njegove priče “Skači uvek”.

Vrlo prosto, kada god osetite da nešto ne funkcioniše u bilo kom smislu te reči trebalo bi da napravite taj jedan korak i zakoračite u nepoznato.

Neće biti prijatno, neće biti lako (da li je ikada?), ali će vam doneti nove izazove, načine da prevaziđete probleme sa kojima ste se suočavali.

Pritom, treba da razumete svoje sposobnosti i slabosti kako bi uvideli gde potencijal leži i kako ga otključati. Kako bi nam pokazao koliko je ovo bitno, samog sebe je izazvao na bandži skok sa nekoliko stotina metara visokog tornja.

Mentalno je ono gde postavljamo granicu. Uglavnom smo mi ti koji se ograničavamo ili puštamo da to drugi rade za nas.

talks
Hint: Click on the image

Jon Bradford čovek koji se oporavlja kako kaže od akutnog računovodstva poveo nas je safari kroz Start Up zemlje. (Za nekog ko tvrdi da je jako dosadan Džon je popriličan stendap komičar). Govorio nam je o tome kako startapovi funkcionišu iz finansijskog ugla i kako sada u 2016 izgleda ekosistem iz koga se napajaju.

crowd

Prosečan startap od ideje do izlaza na berzu traje 12 godina. To je dug put na kome treba da imate mnogo ljubavi i podrške, novac je sekundarna stvar, a uostalom startap bolje funkcioniše ukoliko generiše manje novca.

Veća je verovatnoća da će vratiti tu investiciju. Postoje dva izvora finansiranja, VC kapital firme i pojedinci su daleko mnogo bolja opcija nego korporativni fondovi, iz prostog razloga jer korporacije imaju naviku da ubiju kreativan proces i ograniče ono što je po definiciji prirodno. Uprkos tome, oni su realnost i neće otići, zato bi bilo pametno da dobro promislite šta vam treba pre nego što se odlučite kojim putem želite da krenete.

Corporate_vs_VC

Tema Danice Kombol bila je ono što mi ovde regionalno volimo da pišemo kroz haštag #Uticaj. Doduše, kod nas ne postoji veliki broj influensera pošto smo prirodno manje tržište, a brendovi/firme i dalje ne koriste potencijal zajednice na pravi način. Marketing kroz uticaj je ozbiljna grana koja gradi brend kroz ljude koji prirodno vole određeni proizvod ili uslugu.

Danica
Te ljude treba indentifikovati i negovati, jer ne postoje bolji brend ambasadori. Ovo ništa nije novo, oduvek su postojali oni koji će pričati priču.

blog

U kontekstu advertajzinga od 2009. ljudi su se sve više okretali svojim bližnjim i njihovim stavovima nego onome što im je servirano kroz medije. Ovo je omogućilo uzdizanje blogosfere, sile koju nikako ne treba zanemariti jer 92% ljudi veruje više svojim “prijateljima” na mrežama nego marketiškim kampanjama ili medijima.

Kombol

Da li verujete u jednoroge? Dave Haynes je pokušao da nam otkrije gde u Evropi možemo pronaći ova magična bića. Ključ je identifikovati trendove i niše u vrlo ranoj fazi, a to je ono što je najteže.

slajd
Tajming je sve. Nije bitno ukoliko ste sledeći Facebook, Snapchat ili Uber ukoliko ste ispred svog vremena ili zakasnite (Desilo mi se dva puta – Thats what she said). To je isto kao da ste pogrešili, jer ukoliko lansirate svoj proizvod kad mu vreme nije, osudili ste svoju sjajnu ideju na propast. Uz tajming kažu sreća je sve, ali kada ste preduzetnik vi stvarate svoju sreću.

Potencijal
Ono što mi u Evropi nemamo jeste jedan Amazon, Facebook, Google, Yahoo i to je upravo taj neuhvatljivi jednorog koga svi tražimo. Ideja ima pregršt, uspešnih biznisa takođe, ali jedan takav džin je ono što Evropi nedostaje. Preko 50% investicija u startapove u Evropi uloženo je u Berlinu, Parizu, Londonu, Moskvi i Stokholmu. To su neki hubovi gde možete da dođete do novca jer je takođe bitno čiji novac dobijate, a ne koliko.

Heyes

Nakon pauze za ručak dočekao nas je na Boom! izvanredni Scott Morrison. Kreativnost je nešto što većinu vremena držimo zaključanu u kavezu iako se od nas očekuje da budemo kreativni, obično ideje koje imamo ostaju u mraku zbog straha od osude ili neprihvatanja okoline. Ovo se odnosi na sve grane posla.

Zbog toga sve više gubimo mogućnost da izgradimo zaveštanje sledećim generacijama. Boom je upravo to. Mogućnost da se otključa i zapali strast i energija unutar ljudi kako bi se probudila inspiracija za stvari za koje smo smatrali da su nemoguće.

Unleash
Skot je to ilustrovao u tri nivoa. WHAT (Šta) – Svako od nas zna šta bi mogao ili treba da radi. HOW (Kako) – Svako od nas zna kako nešto da radi ili bude naučen, ali ono što je najbitnije u sva tri jeste WHY (Zašto) – Zašto to radiš? (Odlično se naslanja na ono što je Pol prethodno govorio) Kada saznate to zašto, onda postajete lideri.

13321972_692780624210648_3967013323153138688_n
Biti lider ne znači stvarati armije pratilaca, već stvarati armije lidera. Lideri stvaraju zaveštanje za sledeće generacije, oni ulažu u ljude oko sebe kako bi mogli zajedno da stvore vrednost koja će trajati. Za to je potrebna radikalna kolaboracija – prihvatiti konflikt.

Why

Kineska reč za konflikt sadrži dva karaktera, prvi je opasnost, drugi je prilika/mogućnost. Treba da budete otvoreni i uvek uključeni za svaku vrstu napada na problem. Cvetajte u haosu, jer je sve oko vas promenljivo. Nauči – Oduči – Ponovo nauči – ponavljaj ovu mantru.

constant
Jedina stvar koja ne može da se kopira je kultura, a kulturu čine ljudi. Ukoliko zapošljavate ljude koji će ulagati krv, znoj i suze i ukoliko im omogućite da budu nezavisni u tome što rade kada ih budete doveli do ivice, oni će leteti.  Dajte svima pet minuta.  Poslušajte ovaj savet. (Odličan pregled Skotovog predavanja možete takođe pročitati kod kolege Miloša Đajića.)

Tony

Razgovor sa Tony Conradom je ujedno poslednje predavanje prvog dana. Toni je možemo slobodno reći domaćin na konferenciji i u dijalogu sa Natašom Đukanović pričao je iz ugla investitora o startapima, ulaganju i stvaranju dobrih okruženja gde će ljudi raditi u sjajnoj kolaboraciji.

Ukazao je na važnost lične prezentacije na mrežama i da uprkos svemu svi smo više od sume naših tvitova tj. profila. Svako je počeo negde i stigao na potpuno drugo odredište. Upravo zbog toga jedan od stubova kada radite u timu je komunikacija. Na taj način možete da kombinujete svoje razlike i pozadinske priče.  Potrebno je napraviti tim gde postoji međusobno poštovanje, otvorenost i pre svega poverenje, a to je jako teško.

cofounder
Okružite se ljudima kojim verujete i sa kojima dobro funkcionišete, jer to je ključ dobre kulture koja je odlučujući faktor u poslu.
CEO

Nakon Tonija, na red je došlo StartUp polu-finale gde su se regionalni startapi takmičili za priliku da odu na Tech Crunch Disrupt. Uveče je priređen networking koktel u hotelu Splendid, a kako je tamo bilo pogledajte zvaničnu Facebook galeriju.

Foto: Nikola Spasov i Igor Milić

Advertisements

One thought on “Spark.Me 2016: Iskra koja pravi razliku Part.1

Comments are closed.